У Средњој Америци, на југоистоку Карипског мора, на јужном крају ланца острва Гренадини, налази се острво – остатак угашених вулкана, свијету познато као „Острво зачина“. Са још неколико мањих, ово острво територијално чини државу Гренаду, у којој, на површини од 348,5 km², живи око 112 000 људи.

Прије Колумбових путовања, Гренаду су насељавали аутохтони народи Јужне Америке. Колумбо ју је први пут угледао приликом свог трећег путовања (1498. године). Вијек и по низали су се неуспјешни покушаји Европљана да је освоје. То им је, на крају, ипак пошло за руком, и то прво Французима (1649. године), који су је касније (1763. године) споразумно дали Британцима. Гренада је постала независна тек 1974. године, збацивши британску владу, али задржавши краљицу као монарха.

За вријеме француске и британске колонизације, на острву су радили афрички робови, највише на плантажама шећерне трске и индига. Како се привреда Гренаде развијала, све више и више афричких робова насилно је превожено на острво. Данас је службени језик Гренаде енглески, а најраширенија вјера је хришћанство. Иако је земља прилично неразвијена, туризам се убрзано развија, захваљујући егзотичној природи, плажама и водопадима, те тропској клими.

Привреда ове карипске државе се, поред туризма, заснива на пољопривреди. Гренада је извозник неколико различитих зачина (какао, цимет), али прије свега мушкатног орашчића и мушката, чији симбол се чак налази и на националној застави.

Звијезде на застави симболизују покрајине ове земље (шест малих острва и једно велико), а црвена, жута и зелена боја, симбол су панафричке идеологије, која и те како живи у овој земљи. Доказ томе је чињеница да је 80% живог становништва потомство поробљених Африканаца. У лијевом зеленом троуглу на застави је и тема овог текста, а то је плод дрвета мушкатног орашчића, које чини убједљиво највеће плантаже ове земље.

Међутим, иако га Гренађани са поносом истичу на државној застави, мушкатни орашчић уопште није аутохтоно дрво Гренаде. Његов природни ареал је заправо na Молучким острвима у Индонезији.

Питате се откуд онда у Гренади?

Одговор се крије у не тако давној 1843. години, кад је за вријеме британске владавине на ово острво успутно пристао један трговачки брод који је из Индије пловио за Енглеску. На том броду се нашло неколико садница мушкатног орашчића, које су морепловци том приликом оставили Гренађанима. Вјероватно се није могло ни слутити да је тих неколико садница непознатог дрвета почетак моћне индустрије мушкатног орашчића у Гренади, која данас даје скоро 40% свјетског годишњег урода…

Мушкатни орашчић(Myristica fragrans) је зимзелено дводомо дрво из породице Myristicaceae (ред Magnoliales), које нарасте 5-15 м, али може достићи и 30 м висине. Ендем је острва Банда у Индонезији.

Има просте, наизмјеничне, кожасте листове, цијелог обода.

Цвјетови овог дрвета су звонасти, свијетложути, помало воштани и меснати. Стабло мушкатног орашчића сваке године даје 1500-2000 глатких жутих плодова величине брескве, јајасто-крушколиког облика, обавијених меснатим мезокарпом. Када плод сазри, мезокарп се уздужно дијели на двије половине, након чега провири крупна сјајна сјеменка, обавијена црвеним арилусом.

Сјеменке и арилуси се након раздвајања суше неколико седмица. Кад се осуше, сјеменке се одвајају од омотача и, цијеле или мљевене, користе се као зачин мушкатни орашчић. А од сушеног арилуса добија се зачин мушкат.

Пољопривреда Гренаде, а посебно индустрија мушкатног орашчића, претрпјела је озбиљне губитке 2004. године, кад је након 49 година без урагана, острво погодио снажан ураган; сличан њему поновио се и 2005. године. Међутим, очекује се да ће се индустрија постепено обнављати, како нова стабла мушкатног орашчића сазријевају.

Текст: Јована Моравац