Под прашумама се сматрају шуме које су сачињене од стабала различите величине и старости а које су настале и развијале се природним путем, без људског утицаја. У њима се одвијају природни процеси  почевши од клијања па све до природног одумирања стабала и процеса који слиједе послије.

Сваки члан прашуме има своју улогу те на тај начин доприноси равнотежи система. Одумирућа и умрла стабла су неизоставне компоненте прашумских екосистема. Стабла у процесу одумирања и разградње омогућавају живот многобројним животињама и биљкама. 

О значају и намјени прашума у Шумарском листу, 1948. године Шафар истиче сљедеће: „Сачувајмо дијелове прашуме, оставимо их каснијим покољењима, оне ће њима, а и нама још послужити за проучавање природног састава структуре, врсте дрвећа и остале флоре и за изналажење бољих начина подмлађивања. У њима ћемо добити инспирацију за боље узгајање привредних шума. Издвојене такве шуме служиће и као национални паркови односно као туристички, планинарски и флористички објекти. Оне ће служити и страним истраживачима природних облика шума.“.

У Босни и Херцеговини почетком двадесетог вијека више од половине свих шума чиниле су прашуме. Човјек је експлоатацијом шума и превођењем прашума у привредне облике врло брзо свео прашуме на само мали дио површине које су заузимале. У Републици Српској остале су сачуване три прашуме које су далеко познате: „Перућица“, „Јањ“ и „Лом“. Доминантне врсте у прашумама су буква, јела те смрча. Низијске шуме храстова прашумског карактера су ишчезле под антропогеним утицајем.

Прашума Перућица (1.434 ha) је једна од највећих и најбоље очуваних прашума у Европи. Простире се у оквиру Националног парка Сутјеска преко јужних Динарида у југоисточном дијелу Републике Српске. Њене природне границе чине Маглић на југоистоку, клисура Сутјеске на западу, гребени Пријевор (1645 м)  и Плоча (1407 м) на југу и југозападу, на сјеверу крашка висораван Снијежница (1804 м) док се на сјеверозападу налази оштри гребен Скакавац (1266 м). Прашума обухвата цјелокупан слив ријеке Перућице. По морфологији поменути простор представља природни лијевак који се нагло сужава приближавајући се ушћу Перућице у Сутјеску. Прашума Перућица је 1952. године стављена под заштиту у сврху научног истраживања и заштите, да би се 1954. године проглашена као природни резерват.

Прашума Јањ се налази у западном дијелу Републике Српске на територији општине Шипово на западним падинама масива Столоваш. Дијапазон варирања надомрске висине је између 1.180 и 1.510 метара. Језгро прашуме чини површина од 57,2 ha. Површина омотача, која окружује језгро(строги дио резервата), износи 237,0 ha и површина непродуктивног дијела (пут) 0,8 ha. Јањ има укупну површину 295,0 ha. Припада господарској јединици Горњи Јањ, шумскопривредно подручје-Шиповско.  Прашумски резерват Јањ је стављен под заштиту 1954. године намијењен као објекат за научна истраживања, али и као природна ријеткост привлачна за посјетиоце.

Прашума Лом се такође налази у западном дијелу Републике Српске на планинском  масиву Клековаче, односно гребену планине Лом са висинском амплитудом од 1250 до 1522 метара надморске висине. Припада господарској јединици Лом-Клековача шумскопривредног подручја Петровачког. Површина прашуме Лом износи 297,7 ha и у њој нису издвајане зоне. Прашумски резерват Лом је заштићен од 1956. године као строги природни резерват који служи за научна истраживања. 

Све наше поменуте прашуме се одликују интересантним биљним и животињским врстама, очуваним шумским фитоценозама, прелијепим пејзажима, изворима и водотоцима изнимне чистоће чију вриједност не треба умањивати нити угрожавати на било који начин. Наше прашуме су екосистеми у којима се процеси одвијају без ометања те као такве имају велики значај у науци. Оне представљају стабилне екосистеме те су уточиште бројним врстама.

Више информација на: Фондеко свијет

Аутор текста: Биљана Куриџа.