У тексту представљамо три врсте које су недавно забиљежене у Бањалуци. Изглед, екологија и поријекло чине ове три врсте веома интересантним додатком списку врста које се гаје у континенталним крајевима. Свакако ће бити интересантно пратити како ће се врсте носити са условима бањалучке климе.

Erythrostemon gilliesii (Hook.) Klotzsch

Синоними за ову врсту су познатији: Caesalpinia gilliesii и Poinciana gilliesii. Припада подфамилији Caesalpinioideae, у великој породици Fabaceae (махунарке).

Домаћи назив за ову егзоту је жута рајска птица, што потиче од енглеског назива „yellow bird of paradise“. Инспирација за ово име долази од упечатљивог изгледа цвјетова. Примјерак ове врсте је пронађен у улици Булевар војводе Степе Степановића, у приватном дворишту, гдје цвјета и плодоноси. Од природе је распрострањена у Аргентини, Уругвају и Чилеу. Врста је отпорна на сушу и осјетљива на хладноћу. Према неким подацима страда на -12 °C због чега се чешће гаји у топлијим крајевима. Њено присуство у Бањалуци је новост вриједна пажње. У природи досеже висину до 5 метара. Листови су наизмјенични, сложени, двоструко парно перасти, око 20 cm дуги. Листићи су око 8 mm дуги, дугуљасти, голи.

Цвјетови су бројни, сложени у цвасти. Латица је пет и жуте су боје. Прашника је 10, црвене су боје и вишеструко су дужи од круничних листића – тако дуги и јарко обојeни прашници управо и чине ову врсту веома упечатљивом. Плод је спљоштена махуна дуга до 10 cm и широка до 2 cm. Сјеменке изазивају опасне симптоме уколико се, недајбоже, поједу.

Примјерак је уочио Југослав Брујић 5.9.2019.

Akebia quinata (Houtt.) Decne

Синоним Rajania quinata Houtt. На српском нема посебан назив већ се користи научни назив рода – акебија. Епитет врсте од латинског quintus, -a, -um = пет, због пет лиски сложеног листа. Једини је представник породице Lardizabalaceae у дендрофлори код нас.

Ова листопадна лијана долази са Далеког истока. Природно је распрострањена у Кини, Јапану и Кореји. Ова врста у многим земљама има статус инвазивне врсте гдје веома брзо и ефикасно осваја нове просторе и истискује остале врсте са станишта. Своје мјесто је нашла и у Бањалуци, крај Врбаса, испод Старчевице. Посађена је уз ограду на коју се наслања и својим необичним изгледом листова привлачи погледе.

Врста досеже дужину и до десет метара. Листови су на дугим петељкама, спирално распоређени, састављени од пет голих прстасто распоређених овалних лиски цијелог или веома благо усјеченог руба. Младе гранчице су бројне, витке, у почетку зеленкасте, а касније добијају љубичастосмеђу боју.

Цвјетови ове врсте су веома интересантна појава. Они су ситни и бројни, љубичасти, спојени у мале гроздове, веома упечатљивог изгледа. Цвјета почетком прољећа. Плод је вишесјемена пуцајућа бобица, свјетлољубичасте боје, дужине до 10 cm.

Врста је отпорна на ниске температуре. Тамо гдје су благе зиме понаша се као зимзелена биљка. Плодове још нисмо забиљежили. Можда ће у прољеће свјетло дана угледати и цвјетови, сасвим нови за Бањалуку.

Примјерак је уочио Драган Кољанин, 7.9.2020.

Cornus kousa F.Buerger ex Hance

Синоними за ову врсту су: Benthamia kousa (F. Buerger ex Hance) Nakai и Cynoxylon kousa (F. Buerger ex Hance) Nakai. Припада породици Cornaceae.

Наш назив који се среће за ову врсту је настао из комбинације назива за род и ареала ове врсте – јапански дрен. Иначе, од природе је распрострањена у Кореји, Кини и Јапану. Врста је посађена иза Правног факултета у Бањалуци.

Cornus kousa је ниско дрво које нарасте до десетак метара. Култивари ове врсте су бројни. Листови су наспрамни, прости, широко елиптични, дуги 5-10 cm, на рубовима длакави. У јесен поприме црвену боју. Цвјетови су двополни, ситни, зеленкастожути, окружени бијелим, око 3-5 cm дугим прицвјетним листовима (брактејама) који су на врху ушиљени, који дају овој врсти веома упечатљив изглед. Цвjeта у мају и јуну. Плодови су округласте бобице, велике 2-3 cm, које дозријевају у октобру. Зрели плодови наликују плоду јагоде.

Први примјерак у Бањалуци уочио је Југослав Брујић 1.6.2020. Одраније је позната из околине (Шушњари), као и из цвјећара и изложби цвијећа.

Више информација на линку.

Текст припремили: Брујић Југослав и Кољанин Драган.