Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације је донијела одлуку о успостављању дана шума 21. марта 1971. ради указивања на значај дрвећа и шумске вегетације. Генерална скупштина Уједињених нација тек је 2012. године подржала и усвојила овај дан као Свјетски дан шума.

Према дефиницији FAO-a (Организација за храну и пољопривреду Уједињених Нација): ‘Шума је сложена биљна заједница шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налази.’

Благодати које носе шуме су многоструке, утичу на продукцију кисеоника, апсорбцију угљен-диоксида, пречишћавају ваздух, значајне су за водостај ријека и извора воде, најкомплекснији су екосистем с огромним биодиверзитетом.

Шуме данас заузимају око 30% површине Земље, али је претходно више од половине шума уништено крчењем и сјечама. Проблем у свијету, као и код нас, јесте то што се на шуме гледа као на сировину коју треба искористити, не водећи рачуна о томе шта ћемо оставити нашим потомцима као и то какав ефекат на животну средину има прекомјерна сјеча шума.

Негативни ефекти су многобројни и свједоци смо њихових појава. Огледају се у повећаној загађености ваздуха, повећању ерозије и клизишта, несташици питке воде, смањивању биодиверзитета, губитку станишта за многе врсте биљака, гљива и животиња.

У Републици Српској око 54% површине чине шуме и шумска земљишта, те је то најзначајнији природни ресурс, који бисмо требали брижљиво користити, уз очување и заштиту.

Опстанак човјечанства је везан за шуме. Зар нам треба већи разлог за њихово очување?!

Природа нам даје много, вријеме је да почнемо с узвраћањем… Увећајмо површине шума-озеленимо нашу планету!

Текст: Биљана Куриџа