Ћопотац – Neottia cordata (L.) Rich. (= Listera cordata L.)

„И ви сте овако малу биљку нашли у оноликој прашуми!?“ – зачуђено рече конобар Зеко, погледавши у наш хербар. Било је поподне, једног јунског дана, у мотелу Велико Врело код Дринића. То јутро смо банули поново, након скоро годину дана, у добро нам знану кућу. Јутарња кафа на балкону, свјеже јутро, и поглед на још бијеле врхове Клековаче између јелика. Предах на путу од Бањалуке до прашуме Лом.

„Па ви љетос рекосте да сте завршили са Ломом?“ – мрмља Зеко сипајући крýшку у чашице, обрадован поновним сусретом – „Ааа, не можете ви без Лома дуго…“

„И ми смо мислили да смо завршили. Али, морамо потражити једну врсту. Један је покојни професор јасно рекао да расте и у прашуми Лом“

„Са срећом!“

Стигосмо до прашуме; факултетски џип стаје, ми се пакујемо и улазимо у шуму коју смо током двије претходне године долазили тридесетак пута. Договарамо се: развићемо се у стријелце, на 20-ак метара, да видимо више. И крећемо познатом „Дејановом стазом“.

„Фуки вам је све рекао!“ – дерем се, да ме чују млади студент Ђорђије Милановић с лијеве, и тада фришки пензионер Јово Травар са десне стране – „Никакав проблем није наћи ћопотац. На смрчевим пањевима и кладама, допола утонулим у земљу…“ присјећам се ријечи из рада академика Павла Фукарека. И пружам руку према таквим мртвим стаблима пред собом. А онда, поглед ми клизну низ руку, и међу клијанцима смрче, расутим по некада-деблу – угледам мале цвјетиће.

„Ево је!“

„Дај…“ –  мрмља Ђорђије с лијева.

„Не зезај!“ – добацује Јово с десна.

„Дођите!“ – зовем, и сам запрепашћен брзином наласка. Па тек смо закорачили иза стабала са црвеним линијама, која означавају границу резервата; као да смо дали гȏ у првом минуту фудбалске утакмице. И, избројасмо – шест примјерака на једној клади. Прошпартали смо прашуму, без карте и џи-пи-ес-а, пошто смо већ напамет знали гдје смо унутар тих триста хектара, и – нигдје је више нисмо срели – остаде 1:0.

Ћопотац је типична врста смрчевих и бореалних шума. Разумљиво је да је типична циркумполарна врста, обична и честа врста сјеверне Европе, Сибира и Сјеверне Америке. Код свих таквих врста (нпр. Maianthemum bifolium, Goodyera repens, Coralorhiza trifida), тзв. бореалним реликтима, очигледна је снажна веза за тајгама из постојбине.

Фукарек је у свом раду био критичан према налазиштима Neottia cordata у Грчкој. Али, нови радови грчких ботаничара говоре о 19 налазишта ове врсте на јужном рубу њеног ареала, на гранодиоритима, од 1500-1600 m н.в., у шумама смрче, шумама бијелог бора, па и црног бора.

Текст: Југослав Брујић