У срцу Београда пуним плућима дише Јевремовац. Преко 130 година ово чаробно мјесто пркоси времену и бетонским џиновима који га окружују. Током свих тих година, као и сваки добар домаћин, радозналим путницима пружа много тога за видјети, осјетити и доживјети. Иако је зима, ботаничка башта плијени својим складом и хармонијом. Ушушкало се ту мноштво дрвећа, жбунова, разноликих украсних биљака, много посјетилаца и покоји радознали дјечији осмијех. А ми, па ми смо кренули у разгледање…

Поглед нам је привукао зелени прнар (Quercus coccifera). Чини се да му ни најмање не смета чињеница да је стотинама километара удаљен од своје топле домовине. Навику да остане зелен у условима благих медитеранских зима, задржао је и дубоко у континенту. Својим димензијама и раскошношћу, ово дрво, вјешто пркоси логици сваког познаваоца ове врсте.

Ephedra campylopoda  је врста макија и гарига источног Медитерана. Ова биљчица ипак није била вољна трпјети хладноћу београдских зима са земљаком прнаром. Дражи јој је живот у стакленику ботаничке баште, поред многобројних сукулетни и тропских биљака.

Своје мјесто у Јевремовцу нашла је и наша љепотица, бисер дубоко скривен од радозналих посматрача, науке и јавности, дубоко у срцу кањона ријеке Дрине – Панчићева оморика (Picea omorika). Стрме кречњачке литице замијенила је ботаничким вртом, па окићена својим четинама мирно ћути, док се пролазници диве њеној величанствености. Још понека сјајна новогодишња куглица краси њену витку крошњу. 

Ботаничка башта има и свој Јапански врт. Вјековна традиција испијања чаја може се искусити у чајном павиљону израђеном од дрвета. Да би утисак истока био употпуњен, ту је мноштво симбола, као што су: камење у групи по три- јединство неба, земље и људи; вода- промјене у природи; бор-љубав; јавор- коначност човјека; трешња- младост. Испод баште се налази извор који језерце у Јапанском врту снабдијева водом.

У стакленику ботаничке баште може се видјети мноштво интересантних биљака. Стакленик је подијељен на више дијелова у којима се покушавају опонашати различити дијелови свијета. У њему живи око 400 врста сукулената, рекло би се права мала сочнободљикава чаролија. Дио са тропским биљкама додатно је употпунило присуство маховина, пузавица, а на полици се нашла и нама омиљена- кафа (Coffea arabica).

Познато је да госпина влас (Adiantum capillus-veneris) расте на влажним и топлим мјестима. Иако прави Mедитеранац, понекад се може пронаћи у континенту око термалних извора или рецимо у стакленику ботаничке баште гдје смо скоро сигурни да се ова папрат на многа мјеста „посадила“ сама. Таман кад смо наумили фотографисати ову интересантну папрат ваздушна влага је ипак имала задњу ријеч што се помало и види на фотографи. Бољу нисмо имали.

Још је много остало скривено што у зимском времену што у повеликом простору. За други дио ћемо ипак сачекати неке зеленије дане.

Текст:

Стојанка Берић

Драган Кољанин