Упоредо са развојем европске цивилизације, тихо и корјенито, кроз многе легенде и вјеровања, расла је и та жилава даровита биљка ниског савијеног квргавог стабла ─ маслина. Систематски, ријеч је о роду Olea L., истоимене породице Oleaceae из реда Lamiales. Припадају му 34 врсте маслина, које расту у топлим и тропским дијеловима Европе, Африке, источне и јужне Азије, те Аустралоазије. Међутим, у нашој регионалној дендрофлори расте само европска маслина (Olea europaea L.), за коју се везује највише симбола и вјеровања, пошто већина њих коријене вуче управо из древне Грчке.

Некад је код Срба постојало име Маслина, а данашња имена Оливер и Оливера потичу од латинског назива за ову биљку.

Европска маслина је зимзелено, спорорастуће и веома дуговјечно дрво (или жбун), које расте на шкртом земљишту. Листови су мали, наспрамни и цијелог обода, а обнављају се сваке три године. Почиње да рађа са седам година, а највећи урод је тек након двадесет година. Плодови су јестиве коштунице зване „маслинке“, од којих се добија чувено маслиново уље, ради којег се маслина највише и гаји, нарочито у Медитерану.

Хомер је маслиново уље звао „текућим златом“, а Хипократ га је прoписивао као лијек за више од 60 различитих болести. Амфоре са маслиновим уљем биле су и први сертификовани производ у историји трговине, а у античко доба родни маслиници су најбоље говорили о богатству својих власника.

Маслина и са хиљаду година старости даје плодове. Постоје примјерци изузетне старости, какво је и маслиново дрво у Бару у Црној Гори, за које се процјењује да је старо око 2.000 година.

Колико је маслина била важна у античкој Грчкој говори и то да су се годишње могла посјећи само два дрвета маслине по маслинику, а казна за непоштоваоце тог закона је било одузимање имовине, протјеривање или чак смрт.

Симболика маслине

Маслина има јако богату симболику, што у вези са грчком митологијом и Библијом, а што из свакодневног живота старих Грка.

Добро позната легенда о маслиновој гранчици као универзалном симболу мира потиче из Старог завјета: након 40 дана кише и потопа који је Бог пустио на земљу, Ноје са барке пушта голубицу да извиди има ли копна у близини; голубица се вратила након неколико дана са маслиновом гранчицом у кљуну, што је био знак Божјег помирења с људима, знак праштања и живота који почиње испочетка.

Такође, Исус је посљедње сате свог живота провео молећи у маслињаку на Маслинској гори, гдје маслине представљају снагу и муку, а и Исусов крст је био направљен од маслиновог и кедровог дрвета.

Необичко важна и скоро бесмртна, у очима људи маслина је могла настати само божанском вољом, па су је у митовима стварали богови. Легенда каже да је маслина настала из свађе богиње мудрости Атине и бога мора Посејдона око тога ко ће владати Атиком. Посејдон је забио своје копље у Акропољ и отворио бунар са морском водом, а Атина је поред тог бунара посадила прву маслину. Остали богови и богиње су одлучили да Атика припадне Атини јер је – дала бољи поклон свом народу (прво дрво маслине). Такође, у Египту се стварање маслине приписује богињи Изиди, а у Месопотамији тврде да ју је створила богиња Иштар.

Због чврстог и отпорног дрвета, маслина се сматрала симболом снаге, те је зато Херакле био наоружан тољагом од маслиновог дрвета, а Одисеј је маслиновим колцем ослијепио Киклопа.

Маслина је још симбол вјерности и оданости, па не чуди што је Одисејев и Пенелопин брачни кревет направљен баш на пању маслиновог дрвета.

Вијенац маслинових гранчица се као симбол побједе стављао на главу успјешним спортистима и војсковођама (слично као ловорови вијенци). Такође, вијенац маслинових гранчица је симбол чистоте и чедности, јер су их у старој Грчкој младе носиле на главама на својим вјенчањима.

Данас, нарочито након Другог свјетског рата, основна симболика маслине, и гранчице и вијенца, крије се у симболу мира. Стога, не чуди што се симболи маслине срећу на заставама неких држава.

Маслина на заставама

Држава Еритреја

На свим заставама на којима се јавља, маслина се налази у облику гранчица и вијенаца, а најстарија државна застава са мотивом маслине је застава Државе Еритреје.

Еритреја се налази на истоку Африке на обали Црвеног мора. Садашња застава је усвојена 1995. године, а вијенац и маслинова гранчица, као симболи мира, задржани су са заставе из 1952. године, усвојене након стицања независности од Британије. Зелена боја на застави означава пољопривреду, плава симболише море, а црвена представља крв.

На застави Државе Еритреје се, вјероватно, налази нека од аутохтоних врста маслине, јер Olea europaea расте само у Средоземљу, али ријеч је о истом роду (Olea).

Кипарска Република            

Након Еритреје, маслинове гранчице на националној застави истакла је и Кипарска Република, острвска држава Медитерана. Застава је представљена 1960. године, кад је Кипар проглашен државом.

Састоји се од карте острва, са двије маслинове гранчице (симбол мира) на бијелој подлози (још један симбол мира). У овом случају сигурно је ријеч о европској маслини, а Кипар је једина земља на свијету која на својој застави има приказану своју територију. Карта на застави је бакарне боје, што симболизује велики број рудника бакра на острву. Црвене и плаве боје (боје турске и грчке заставе), као и вјерски симболи (крст и полумјесец) су намерно избјегнуте да би застава остала „неутрална“, те да би одговарала и кипарским Грцима и кипарским Турцима.

Туркменистан            

Застава ове државе из централне Азије усвојена је 1992. године, након стицања независности од Совјетског Савеза. Доживјела је неколико измјена у виду промјена димензије заставе и позиционирања звијезда, а данашњи изглед је добила 2001. године. Често је описују као заставу са највише детаља на свијету.

Састоји се од зеленог поља са вертикалном црвеном траком, на којој се налази пет шара са тепиха, који су дио културе Туркменистана. Испод ових шара се од 1997. године налазе две маслинове гранчице, које симболишу мирољубивост Туркмена. Полумјесец представља ислам, а звијезде симболишу пет провинција ове земље.

Уједињене нације (УН)

Прије свих ових држава, 1945. године (са измјенама 1947. године), Организација уједињених нација (ОУН) усвојила је своју заставу, чиме је прва на званичној застави представила маслинове гранчице као симбол мира.

На њој је приказана планета земља у бијелој боји на плавој позадини окружена двјема гранама маслине. Плава позадина симболизује све људе на свету, а бијела и плава боја су званичне боје Уједињених нација.

Текст: Јована Моравац