Зеленило Фабрике дувана

Тим АМ је завршио и предао елаборат „Инвентаризација и валоризација дендрофонда Фабрике дувана Бања Лука“ међуентитеској Комисији за очување националних споменика БиХ. Постоји списак националних споменика културе, на којем је и круг сада већ бивше фабрике, чији власник (Bulgarian tobacco) је прије три године зауставио производњу. Фабрика је настала одмах послије Бечког конгреса 1876, скупа са тзв. Рудолфовим парком, који је подигнут на простору од садашњег Народног позоришта до Малте, на скромних 44 ha. Његови остаци су видни, нпр. Официрски парк (сквер Buttterfly) уз Позориште, или парк „Др. Младена Стојановића“, који је уствари једини бањалучки парк, пошто му је површина већа од 1 хектара (9,3 ha).

На овом кругу сада расте 99 стабала и 115 примјерака гајеног жбуња. И даље у њему доминирају најстарија стабла, сађена у вријеме настанка фабрике: црног бора (20), смрче (22) и сребрне липе (12). Крајем 50-их година прошлог вијека, Чедомил Шилић је овдје констатовао 36 стабала младих муника (Pinus heldreichii), као дендролошки куриозитет града. Тада је одушевљено писао о лијепим младим муникама, 6-7m високим, до 18 cm дебелим, наводећи да су узгојене у расаднику шумарије на Трешњику и посађене 1938. Међутим, сада је преостало 5 стабала, 4 у скупини на веома запуштеном дијелу (СИ, мање од 50 m од зграде Владе РС) и једна усамљена јужније. Висине су им од 10-21 m, а пречници 31-51 cm. Спор прираст је мањи проблем, али лоша виталност ових стабала знатно већи – све и једна имају ± оштећена дебла.

Двије мунике (фото: Ј. Брујић)

Стабло киселог дрвета (Ailanthus altissima) које расте скупа са 4 мунике, забиљежили смо у Каталогу највећих стабала РС 2003. Мјерењем 2000. године смо добили пречник 139 cm, што га је ставило на шампионски трон врсте у Републици. Сада, након ето 22 године, оно је прсног пречника 175 cm, висине 25,5 m и пречника крошње 50 m, што говори да је шампион одлучио да се такмичи са прецима из Кине, и више него бројним потомством диљем бијелог свијета, не одустајући од намјере да их све надмаши.

Кисело дрво (фото: Ј. Брујић)

Треба поменути и два стабла сребрне липе (пречника 121 и 135 cm), те два јаблана (пречника 121 и 134 cm, висина 39 и 41 m). Атрактивни црни борови имају просјечан пречник 57cm (30-78cm).

Укупно смо регистровали 23 врсте дрвећа и још 30 врста жбуња. Издвојили смо посебно вриједно 41 стабло, али и посебно лоших 12 стабала. Оцјењујући стабла по 19 критеријума, добили смо да су супериорне особине овог дендрофонда виталност стабала, хабитуси (природност, атрактивност и декоративност), њихов арборикултурни значај (амбијенталност, инвазивност и егзотичност) те став кључних субјеката (надлежни општински ресор, еколошки покрети, комунално предузеће, шумско газдинство и станари у сусједству).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *