Конвенција о заштити влажних станишта је потписана у иранском граду Рамсару 02.02.1971. године те је позната под називом Рамсарска конвенција, а циљ јој је међународна сарадња у заштити и разумном искориштавању мочвара. На тај датум од 1997. године почело се са обиљежавањем свјетског дана мочвара који се спроводи у виду разних предавања, семинара, акција чишћења, такмичења…

Мочваре се убрајају у најугроженије екосисистеме па је потребно подићи свјест о њиховој улози и очувању. Веома су значајне за одржавање  биодиверзитета, представљају станишта за огроман број птица, али поред богатства орнитофауном одликују се и бројним биљним врстама, рибама и бескичмењацима.

На Рамсарској листи заштићених мочварних подручја и ми смо имали наш барски резерват Бардачу који  је умногом девастиран и претворен у пољопривредну површину. Несвјестан и себичан човјек је највећа пријетња уништења било којег природног богатства, а најбољи свједок је управо Бардача.

У Републици Српској имамо два мочварно-барска природна резервата; Громижељ надомак Бијељине  и Тишину код Шамца.

Громижељ (око 830 ha) је 2011. проглашен резерватом природе са више од 400 ријетких биљних и животињских врста од којих посебну пажњу привлачи ендемска врста рибе мгруде (Umbra crameri) за коју се сматра да је стара преко 450 милиона година. Најзначајнији дио мочваре је Лакетића вир на чијим обалама је пронађена ријетка биљна врста мочварна жара.  

 Мочварно-барски комплекс Тишина(око 200 ha) је 2019. проглашена заштићеним стаништем четврте категорије са око 300 биљних и животињских врста. Чине га мовчаре и баре Мала Тишина, Велика Тишина, бара Одмут и повремени водоток Жандрак. Око 70% површине је у приватном власништву, а у  плану је да се усвоји програм управљања тим подручјем.

Значај оваквих комплекса поред поменутог за очување биодиверзитета је хидролошка стабилност и заштита од поплава.

Надам се да ће људска свијест спознати значај мочвара за живот и  животну средину те да се неће поновити случај Бардача.

Аутор текста: Биљана Куриџа.