Бити први је тежња многих, али најхрабрији успјевају у томе. Међу њих сигурно спада двоцвјетни шафран, кога у ово варљиво ранопрољећно вријеме можемо срести на обронцима планине Словињ, што се уздиже изнад пространог поља Гламочког. Научни назив је Crocus biflorus Mill. ssp. weldenii (Hoppe et Fürnr.) K. Richt, отуд и изведеница двоцвјетни (biflorus); народни назив за шафране у гламочком крају гласи: брнђуше.
Род Crocus L. садржи око 160 врста. Главна детерминацијска карактеристика двоцвјетног шафрана је луковичасти гомољ, чија се туника распада на кожасте прстенове у бази; често је са два цвјета.

Crocus biflorus обухвата 20 подврста; једна од њих је и наша подврста weldenii, која се од типске разликује сегментима перигона изнутра бијелим, а са вањске стране љубичасто нахуканим; филаменти прашника нису длакави. Присутне су три форме, по боји вјенчића:

•вјенчић са унутрашње стране бијел, а вањски листови перигона плаво до љубичасто нахукани – f. bicolor (најчешћа).

• вјенчић потпуно бијел – f. weldenii (ријетко присутна).

• вјенчић жућкаст – f. lutescens (ријетко присутна, описана у Црној Гори).

Ареал се протеже западним дијелом Балканског полуострва, од сјевероистока Италије, преко Хрватске, Херцеговине, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније и сјевера Албаније: уствари – прави ендем Динарида. У литератури је за БиХ описано налазиште у околини Требиња, које наводи Бек-Манагета. Распрострањење је засигурно шире, барем у Херцеговини. Популације у Гламочу можда представљају најконтиненталније налазиште у БиХ, условљено присојном експозицијом. Најбројније налазиште је изнад села Исаковци.
Станиште су камењарски пашњаци и отворене шуме медитерана и субмедитерана. Налазишта у околини Гламоча су ксеротермна, стрма, гола станишта, изложена топлијим експозицијама, на надморској висини од 900-1200 метара. Геолошка подлога су кредни кречњаци, на којима преовлађује калкомеланосол.

Често цвјета током зиме, када се деси кратко затопљење од пар дана „између два снијега“, на прелазу из првог у други мјесец. Присутне популације се већином размножавају вегетативно, луковичастим гомољима (геофит). На Словињу, у фази цвјетања зна да страда од ниских ноћних температура (мраз); тада већ у току сутрашњег дана из исте луковице избија други цвијет, као замјена за уништени.

Ове године први срамежљиви примјерци су примјећени 08.02.2021. Ранијих година, зависно од климатских прилка, цвјетање се знало продужити до средине априла.
На списку врста за црвену књигу ФБиХ води се као критично угрожена (мада досад није ни била констатована у Федерацији). Налази се и на списку Уредбе о црвеној листи заштићених врста флоре и фауне РС. Популације на Словињу су стабилне.

Текст: Мирко Убовић