Шкодљиве љековите биљке – ДИВЉИ КЕСТЕН

Дивљи кестен

Синоними: коњски кестен, неки јаворић

Aesculus hyppocastanum L.

fam. Hyppocastanaceae

КОРИСНОСТ

Употреба ове врсте датира из доба када су га Турци донијели у наше крајеве. У то вријеме није сађен по алејама, него тек послије Берлинског конгреса (1876), што су радили Аустријанци и остали каури. Турцима није падало напамет да се одрекну пристојне зараде коју су имали шверцујући бисаге са сјеменом овог дрвета из Македоније, па да сваки мали рајетин може да га покупи са сокака. Турци су нас убиједили да је то сјемење веома добро за лијечење сакагије код коња. Давано је као додатак храни и здравој парипчади, да би боље вукли. На основу хоџиних записа употреба се знатно проширила. Тако је коришћено и за смањење либида код жена, повећање либида код људи и сл. Из тих записа није лахко одгонетнути да ли је боље дјеловало на вранце или дорате.

ШТЕТНОСТ

Није тешко уочити да је ово дрво нарочито велики проблем ујесен, када се одржавају редовни и ванредни избори, како на локалном, тако и на државном нивоу. Дешавало се не једном да крупни и тешки плодови блебну одозго на главе или, још горе, на кровове скупих лимузина наших политичких кандидата. Ко не би тада у себи дао предизборно обећање да ће то уклонити са улице? Посљедњих година ради се интензивно на остваривању ових предизборних обећања. Тако се уклањају посљедњи трагови мрачног периода наше историје – владавине црвено- црне монархије, отварајући врата за повратак широких могућности које су се пружале у Османлијском периоду.

Текст: Југослав Брујић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *