Свјетски дан Сунца – 8.мај

Сунце нам је најближа звезда, непосредно или повремено, извор готово све расположиве енергије на Земљи. Сунчева енергија потиче од нуклеарне реакције у његовом средишту, гдје температура достиже 15 000 000° C. Ради се о фузији, код којих спајањем водоникових атома настаје хелијум, уз ослобађање велике количине енергије. Сваке секунде на овај начин у хелијум прелази око 600 милиона тона воде, при чему маса од неких 4 милиона тона постаје енергија. Ова се енергија у виду свјетлости и топлоте шири у свемиру, од које један њен мали дио долази и до Земље. Нуклеарна фузија се одвија на Сунцу већ око 5 милијарди година, колика је његова процијењена старост, а према расположивим залихама, може се израчунати да ће се наставити још приближно 5 милијарди година. Чини се да је након тога коначна судбина Сунца постала звијезда бијелог патуљака, но очито се због тога сада не морамо бринути.

фото: Ј. Велага

Пречник Сунца је 1.392.530 km, што га сврстава у звијезде просјечне величине. Ради поређења, преко Сунчевог диска могли бисмо нанизати 109 Земљиних пречника, док је по волумену Сунце веће од Земље 1.295.000 пута. Састоји се углавном од водоника (92,1%) и хелијума (7,8%), уз само 0,1% тежих елемената. Температура на површини му износи око 5.500°C.

фото: М. Мандић

Земља се окреће око Сунца на просјечној удаљености од 149.597.870 km. Али елиптична путања узрок је варирања ове удаљености, па Земља почетком јануара долази у тачку најближу Сунцу (перихел), а почетком јула у тачку најдаље од Сунца (афел).

Иако Сунце доживљавамо као жуто, ова звезда заправо нема једну боју, већ је мјешавина више њих. Пошто га гледамо кроз атмосферу, видимо га као заслепљујуће бијело. Како сунчево свјетло пролази кроз различите слојеве ваздуха – сваки од њих са гасовима различите густине – оно се прелама и раздваја као да пролази кроз призму. Има и честица које остају у ваздуху, а које чине да расејано свјетло одскочи и одбија се од њих. Кад Сунце излази или залази, његови зраци ударају у горње слојеве атмосфере под одређеним углом.

И ту настаје магија.

фото: Ј. Брујић

Текст:

Југослав Брујић

Галерија:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *