Увод

Национални парк је област земље у власништву државе у којој се налази, већим дјелом заштићен од људског утицаја. Данас у свијету има око 1500 националних паркова.

Према величини и типу разликујемо:

• амерички тип  –  формирају се за туризам и рекреацију грађана, површине више милиона хектара
• европски тип  –  има карактеристике резервата, површине више хиљада хектара

Паркови и бројна друга заштићена подручја пружају нам бројне предности као што су очување биодиверзитета, станишта биљака и животиња, користи по локалну заједницу и друштво.
Веома је битно нагласити да имају и велику улогу у очувању људског здравља. Боравак у природи је веома значајан, првенствено због здравља и позитивног утицаја на физички, друштвени, интелектуални развој, а због сталног повећања површине урбаних средина од велике је важности створити више прилика да грађани бораве у природи.

Историјат

Први национални парк у свијету је Јелоустоун (енгл. Yellowstone) основан у САД 1872. године, а у Европи скуп од девет паркова који су створени у Шведској и Швајцарској 1909. године.

У главном граду Венецуеле Каракасу је 1992. године одржан свјетски конгрес о националним парковима када је усвојена препорука да свака држава заштити најмање 10% своје територије.

Списак националних паркова на подручју бивше Југославије:

О дану паркова

Прослављање европског дана паркова представља комеморативни дан заштићених подручја широм Европе. Покренула је га је 1999. године федерација EUROPARC, као сјећање на проглашење првих европских националних паркова у Шведској 24. 05. 1909. године.

Сваке године 24. маја чланови федерације EUROPARC организују различите активности како би скренули пажњу јавности на значај и предност постојања свих наших заштићених подручја. 

У Србији се обиљежава од 2001., а у Републици Српској од 2018. године.

Овај дан има за циљ да људе приближи природи и прошири свијест јавности о значају природних љепота у заштићеним подручјима широм Европе, указујући на важност очувања и одрживог развоја тих предјела.

Само очувани паркови и заштићена подручја наставиће пружати бројне услуге екосистема, у које спадају и погодности за људско здравље. Због тога је неопходно осигурати њихово адекватно финансирање које ће потом бити усмјерено према побољшању управљања паркова и развијању одрживих активности. Једна од могућих активности свакако је едукација, јер су паркови својеврсне учионице на отвореном.

Наставак на: http://arbormagna.rs.ba/?p=1716

Текст: Шикањић Драшко, дипл. инж. шум.