Историја

Ловор је још од античког доба свеприсутан у животу људи, као зачин, као лијек или као вијенац. Симболика ловоровог вијенца старија је од саме хералдике. Уствари, старија је и од Христа.

Како древна грчка митолошка прича каже, прво стабло ловора настало је због неузвраћене љубави. Грчки бог Аполон се ругао богу љубави Еросу говорећи му да његове стријеле немају никакву моћ, пошто је Аполон поред осталог и заштитник стрељаштва. Увријеђени Ерос је због тога упуцао Аполона златном стријелом, усађујући му тиме страствену љубав према ријечној нимфи Дафне. Са друге стране, њу је упуцао оловном стријелом, усађујући јој мржњу према Аполону. Аполон је дуго пратио Дафне, молећи је да му узврати љубав. Њој то најзад досади, и замоли Ероса да интервенише. И овај је, на падинама Парнаса, претвори у ловорово дрво.

Аполон је након тога заувијек носио ловоров вијенац на глави, из поштовања и љубави према Дафне, а својом моћи вјечне младости и бесмртности учинио је ловорово дрво зимзеленим. Такође, одлучио је да се ловоровим вијенцем крунишу побједници Питијских игара које су се на Делфима организовале у његову част од 568. године прије Христа. Касније је иста пракса примјењивана и на Олимпијским играма, гдје су маслинове гранчице замијењене ловоровим.

Овиме је објашњено и поријекло имена ове биљке, јер δάφνη (dáphnē) на старогрчком значи „ловорˮ.

Ботаника

Род Laurus је један од око 50 родова из породице Lauraceae. Садржи три врсте, од којих једна (Laurus nobilis) расте око Средоземног мора, а остале у Макаронезији: Laurus azorica на Азорским Острвима и Laurus novocanariensis на острву Мадеира и на Канарским Острвима.

Ловори су дводоми зимзелени жбунови или ниско дрвеће, ароматичних листова, жућкастих цвјетова и црних бобичастих плодова.

Сматра се да се Laurus nobilis из Мале Азије раширио Европом. Данас по њему мирише добар дио Медитерана, укључујући и Јадран. Код нас на сјевер иде до Истре, гдје се управо по њему зове приморски градић Ловран („град ловораˮ).

Реликтне ловорове шуме са острва Мадеира проглашене су свијетском баштином (УНЕСКО, 1999). Нека стара стабла приказане су на фотографијама испод. Ријеч је, наравно, о врсти Laurus novocanariensis. Ловоролисне шуме (Laurisilvae) су знатно ширег еколошког значења од ареала самих ловора. Као тип вегетације обухваћају све суптропске, океанске шуме, стално влажног ваздуха, на свим континентима.

Употреба

Лист ловора се, и свјеж и сув, од давнина користи као зачин. Бере се током цијеле године, а најбоље га је брати крајем зиме. Листови су горког окуса, а након годину дана губе својства. Саставни је дио познатог зачинског свежња „bouquet garniˮ откривеног прије више од 300 година.

Познато је да листови ове биљке имају и љековита својства. У медицини се највише користи етерично уље ловора, које благотворно дјелује на органе за варење и органе за дисање, те убија гљивице. Пошто смирује нервозу и стрес, користи се и у психотерапији.

Симболика

Ловоров вијенац се у народу укоријенио као симбол побједе највише због крунисања олимпијских побједника. Иако ловор нема материјалну вриједност, за спортисте је била велика част бити крунисан ловоровим вијенцем. Пошто је та симболика настала у старој Грчкој, побједници на Олимпијским играма у Атини 2004. године симболично су уз медаље добијали и ловорове вијенце.

Међутим, у старом Риму је ловоров вијенац био симбол јунаштва, славе и части. Многи владари и умјетници су увијек на фрескама и скулптурама овјенчани ловором.

Вјерује се да су владари носили вијенце са златним листовима, а понекад су се, у недостатку ловора, за вијенце користиле и друге биљке, попут ловор-вишње (Laurocerasus officinalis) и широколисних веприна (род Ruscus). Пише се да је Цезар, да би сакрио ћелавост, носио вијенац од александријског ловора, који има шире листове од обичног. Заправо је ријеч о врсти Ruscus hypophyllum, која расте на Пиринејском и Апенинском полуострву, као и на сјеверозападу Африке.

У латинској култури ловор је постао и симбол учености. И данас се у многим земљама (Италија, Финска, Шведска, САД) магистри и дипломци ките ловоровим вијенцима. Израз „лауреатˮ данас означава особу која је добила престижну јавну награду на пољу науке или умјетности, а сам назив потиче од латинске ријечи „laureatusˮ што значи „овјенчан ловоромˮ.

Због ваздазелених листова, ловоров вијенац је, такође, симбол младости и бесмртности.

Стари Грци су ловор сматрали биљком визије, те су га палили у храмовима у ритуалима прорицања, или су стављали листове ловора под јастук да би подстакли пророчке снове.

Такође, у античко доба се вјеровало да ловор штити од громова, болести и зла. Римски цар Тиберије крио се са ловоровим вијенцем испод кревета за вријеме грмљавине, а цар Клаудије се за вријеме епидемије куге преселио у Лаурентум, древни обални римски град југозападно од Рима, познат по ловоровим шумама, за које се вјеровало да спречавају ширење заразе.

Сва наведена вјеровања су у средњем вијеку довела до уобичајене праксе да се ловор сади уз улазна врата куће, те да се угледни људи сахрањују са ловоровим вијенцем на глави. Сматрало се да стабло ловора које пропада наговјештава неку несрећу, о чему је писао и Шекспир у својој драми „Ричард IIˮ:

„…Мислио је да је краљ мртав; нећемо остати./

Ловорови у нашој земљи су сви увенули…ˮ

Ловоров вијенац је и данас чест мотив у архитектури, дизајну намјештаја и одјеће.

• 

• 

Такође, ловоров вијенац је незаобилазан мотив у хералдици. Сам облик вијенца може бити различит. Иако су стари Грци и Римљани више носили кружне вијенце, у хералдици се чешће користе полукружни.

Ловор на заставама

Неке државе на својим заставама истичу државни грб са мотивом ловора, што није чудно, са обзиром на симболику коју та биљка има (симбол побједе) и чињеницу да државе, нажалост, најчешће настају побједама у ратовима.

• 

• 

Република Гватемала и Република Ел Салвадор, комшијске државе Централне Америке, имају заставе и грбове са сличним мотивима. По двије плаве пруге на заставама говоре да се налазе између два океана, а бијела представља мир. Обје земље на грбовима истичу најважнији датум њихове политичке историје – дан када је Централна Америка постала независна од Шпаније, 15. септембар 1821. године. Грб Гватемале краси култна аутохтона птица кецал, као симбол слободе, те ловоров вијенац као симбол побједе. Грб Ел Салвадора, најмање и најгушће насељене државе Централне Америке, садржи шумовити планински ланац од пет вулкана, који представља тропску и вулканску природу салвадорског тла, а окружен је двјема ловоровим гранама са четрнаест сегмената, као четрнаест департмана Ел Салвадора.

Република Еквадор се налази на сјеверозападу Јужне Америке, на пацифичкој обали. Жута боја на застави ове земље симбол је пољопривреде, плава – океана, а црвена симболише оне који су дали своје животе за слободу. На грбу је представљена андска планина Чимборасо, те ријека Гвајас која на њој извире. Занимљив детаљ на грбу су четири хороскопска знака: Oван, Бик, Близанци и Рак; као симбол четири мјесеца 1845. године, кад је трајала борба за слободу. Брод на ријеци симболише први икад направљен пароброд на обали Пацифика, у бродоградилишт у Гвајакилу 1841. године. На врху стоји кондор, а са страна су гранчице ловора и палме.

Република Сан Марино је патуљаста држава на Апенинском полуострву, чија застава се састоји од бијеле (симбол мира и снијега на Апенинима) и плаве (симбол неба и слободе) боје. Испод срцоликог штита налази се натпис „Libertasˮ што значи „слободаˮ, а односи се на изненађујуће очување независности тако мале репблике. Грб је окружен гранчицама храста и ловора, које симболишу стабилност и одбрану слободе.

Застава Мексика састоји се од зелене (нада), бијеле (јединство) и црвене (крв јунака) боје. Према званичној историји Мексика, грб је инспирисан астечком легендом о оснивању града Теночтитлана. На грбу је истакнут орао, који у кљуну држи змију, и стоји на кактусу из рода Opuntia, којих у Мексику расте око 114 врста. Према једном мексичком орнитологу, орао са грба је, заправо, аутохтона врста сокола, имена „каракараˮ. Грб окружују гранчице ловора, као симбол побједе, и храста, пошто у Мексику расте више од 150 врста храстова, више него у било којој држави на свијету.

Чињеница да од свих ових држава ловор расте само у једној, као и то што наведене америчке земље нису ни близу природног ареала ове биљке, јасно говори да се ловор у хералдици користи искључиво због своје добро познате симболике, а никако због привредне користи и слично. Међутим, остаје невјероватно колико је та симболика раширена и свеприсутна, те колика је културна вриједност ове биљке. То што се ловор јавља на грбовима америчких држава једнако је као да двоглави орао са српског грба стоји на кактусу. Наизглед ништа посебно, али о значају биљке говори много.

Текст: Јована Моравац