Јапанско дрво сувог грожђа

У јесен 2019. године Милован Бокић и ја обрели смо се у Херцег Новом. Циљ нам је био да сакупимо сјеме палми жумара за пробну производњу у расаднику у Требињу, а поред тога да видимо шта је „ново“ од зеленила у Новом и наравно, да се попије кафа поред мора и ужива у сунчаном дану. Дан као створен за то, петнаестак степени, ведро, без вјетра и туриста. Први дио задатка обављен врло лако, сакупљено сјеме и високе и ниске жумаре и остављено у ауту. Били смо задовољни и доступношћу и количином и зрелошћу, а касније ће се испоставити и квалитетом сјемена

У Херцег Новом, је бар по питању зеленила, пуно тога новог за нас двојицу. Неке ствари лако препознајемо: богумиле, каузарину, арбутус, жижуле, магнолије, све врсте борова, питоспорум, араукарију…, сналазимо се и са палмама вашингтонијама, датулама и жумарама, еукалиптусе разазнајемо до нивоа рода, кактуси су нам у том тренутку проблем (мислимо да су из рода Opuntia), користимо и апликације за препознавање биљака, па нам се откривају додонеје и аралије, фејое и дафине, нандине и клеродендрони. Углавном, око свега имамо идеју шта би могло да буде, осим једног. Наиме, у Игалу наиђосмо на стабло висине неких 10-12 метара, уздужно испуцале коре, са лишћем срцастог облика и изражене нерватуре и двије различите врсте „плодова“ који миришу на грожђице. До тада нисмо видјели ништа слично ни упоредиво, а ни апликације нам преко фотографије листа не даје сигурно рјешење… За сваки случај сакупили смо нешто „плодова“ и сјемена, а пар дана послије професор Југослав нам објасни да је у питању ховенија (Hovenia dulcis), медоносна врста поријеклом из Јапана, Кине и Хималаја, доста ријетка код нас, а да су једни од тих „плодова“ уствари меснате цвјетне дршке које су јестиве и укусом подсјећају на суво грожђе, а и енглески назив ове биљке би у слободном преводу био „јапанско дрво сувог грожђа“.

Три године послије тога, у близини Дома здравља у Требињу, Друштво за заштиту природног наслијеђа „Арбор Магна“, односно, Милован и ја смо засадили четири саднице ховеније висине око 1,2м, добијене из  сакупљеног сјемена у Игалу. Локалитет је брижљиво одабран, позиције садница су добрим дјелом заклоњене од удара буре, донешено је довољно квалитетне земље и ђубрива, а њихов развој ћемо помно пратити.

Светогорски чемпреси

Године 2013. организовано је поклоничко путовање из Херцеговине на Свету Гору, односно манастир Хиландар. Међу бројним поклоницима био је и Милован Бокић. И док су остали, послије богослужења, хрлили да купе неки сувенир, бројаницу или икону, Милован је уз монашки благослов, сакупио шишарке чемпреса. Послије годину дана из иструшеног сјемена добијено је стотињак садница чемпреса. Милован је имао идеју да добијене саднице, када довољно одрасту, поклони манастирима и црквама у Херцеговини и Црној Гори. Између осталих, саднице светогорског чемпреса на поклон су добили манастири Завала, Тврдош, Косијерево, Добрићево (чак 30 комада), Петропавлов манастир, те цркве у Билећи, Љубињу, на Валу (општина Никшић), Банчићима… Средином ове године Милован ми рече да је остала још само једна садница овога чемпреса и да му је жеља да је посади код Цркве светог Петра на брду Петрина изнад села Горње Врбно. Наиме, мјештани су посијекли дио шуме који је окруживао цркву и мало гробље како би проширили гробље

Црква је врло стара, и по предању је направљена од стране монаха из манастира Добрићево који су поред својих редовних послова налазили времена и снаге да је саграде. Милованова намјера је била да да покаже да поред оваквих објеката треба садити и подизати стабла, а не сијећи и рушити. Чемпрес смо засадили крајем новембра ове године, и за мене је ово једна од дражих „акција“ коју смо Милован и ја спровели у дјело.

За више кисеоника и дубљи хлад

Средином ове године  добио сам молбу из Јавне установе дјечији вртић „Наша радост“ из Требиња да учествујем у садњи дрвећа око објеката ове установе. Циљ свега је био да дјеца предшколског узраста науче зашто је важно садити дрвеће, како то правилно урадити и на који начин треба бринути о њему. Наш задатак, јер је ово био посао за Милована и мене, према првој идеји је био само да посадимо саднице и да дјеци укратко објаснимо како се то ради. Међутим, ми смо на себе преузели и друге обавезе као што су избор врста, куповина садница и репроматеријала, припрема терена и копање рупа. Сама акција садње је због неповољног времена обављена тек почетком децембра у објекту ове установе у Полицама. Засађено је тридесетак садница ловора, маслина, палми и лаванде (да се види да смо и ми Медитеран) и поред нас двојице учествовали су и радници Центра за газдовање кршом и четрдесетак дјеце из вртића. Овај догађај су испратили и локални медији, а нама је и поред хладног времена било велико задовољство да се дружимо са дјецом и да између осталог сазнамо: за које дрвеће они знају, ко од њих воли да једе маслине, зашто је лишће у јесен жуто, да ли палме расту на планини, како биљке пију воду, колико је високо највише дрво… Наша намјера је да ове активности покушамо да учинимо традиционалним, односно да „Арбор магна“ сваке године, заједно са дјецом предшколског узраста, учествује у акцијима садње дрвећа на подручју Херцеговине.

Све овогодишње активности „Арбор Магне“ на подручју Херцеговине помогла је „Електропривреда Републике Српске“.

Текст: Драго Петковић