За мјесец март одабрали смо три култивара борова. Врсте припадају истом подроду (Pinus), секцији (Pinus) и серији (Sylvestres), односно представљају нама „најобичније“ борове.

Pinus densiflora Siebold & Zucc.‘Rata’ 

Синоними врсте: Pinus funebris Kom., Pinus japonica Forbes, Pinus scopifera Miq.

Морфологија: гаји се као мала стаблашица, калемљењем на висини 0,5-1,0 m.

Ареал врсте: Кина, Јапан, Кореја

Екологија: приобални региони до планина, језера и стјеновитих обронака, од близу нивоа мора до 900 m. Успијева у лаганој добро дренираној пјешчаној или шљунковитој иловачи. Не воли слабо дренирана мочварна земљишта. Толерише сушу. Спонтано се укршта са другим припадницима овог рода.

Гајење: средње брзо расте. Најбоље је сијати сјеме у појединачне саксије у хладну посуду чим сазрије, ако је могуће у касну зиму. Кратка стратификација од 6 недеља на 4°C може побољшати клијање ускладиштеног сјемена. Засадите саднице на сталне положаје што је прије могуће и заштитите их за прву или двије зиме. Биљке имају веома риједак корјенов систем и што се прије посаде на своје сталне положаје, боље ће расти. Дрвеће треба садити на своје трајне положаје када је прилично мало, између 30 и 90 cm. Ми их заправо садимо када буду високи око 5 – 10 cm. Све док им се даје добар малч који искључује коров, они се веома добро успостављају. Већа стабла ће се лоше прилагођавати и једва ће расти неколико година. Ово такође лоше утиче на развој коријена и отпорност на вјетар. Размножавање резницама функционише само када се узимају са стабала млађих од 10 година. Користе се овогодишње избојци, са основом кратког старијег изданка. Може помоћи уклањање пупољака неколико недјеља пред узимање резница. Резнице обично споро расту.

Примјерци у Бањој Луци: на крају Јеврејске ул. (2000) један примјерак у жардињери, на Тргу Републике Српске, код зграде јавних предузећа, два примјерка на зеленој површини код Мале Станице (2022), у ул. Крајишких бригада код БП Суперпетрола, у двије жардињере (2023).

Pinus mugo Turra ‘Brepo’ 

Синоними врсте: Pinus montana Mill.

Морфологија: Pinus brepo је патуљасти калемљени бор који достиже висину 70-100 cm, и сличну ширину. Четине су му дугачке, зелене и веома круте. Својим компактним растом формира лијеп грм који не тражи никакво орезивање да би изгледао занимљиво. Биљке се обично ниско калеме, на висину од 10-так cm, тако да се штап не види. Продају се саднице пречника 30-ак cm.

Ареал врсте: планине централне и јужне Европе.

Екологија: на горњој граници шуме, на екстремним и неповољним стаништима, гдје вегетациони период траје око 3 мјесеца. Врло је отпоран на снијег, хладноћу и вјетар.

Гајење: Расте веома споро, 5-7 cm годишње. Може се садити у камењару, у великим украсним жардињерама, у комбинацији са другим четинарима и у јапанским баштама. Pinus “Brepo” је потпуно отпоран на ниске температуре, као и снажне планинске вјетрове. Осунчан положај или у полусјени; није пуно пробирљив по питању земљишта, важно је само да земља не буде тешка, са сувише влаге. Мезофита; не толерише сушу.

Кривуљ се користи за пошумљавање стрмина јер има заштитни карактер – чува земљиште од ерозије, а ниже положаје од бујица и сњежних лавина. Добар је за озелењавање шкарпи у вртовима. Култивар је погодан за гајење у жардињерама и алпинаријумима.

Расадници: Србија: Михалек (Сонта).

Примјерци у Бањој Луци: нађена су само 2 примјерка у жардињерама између ул. Петра Кочића и Видовданске (15. 02.2021.).

Pinus thunbergii Parl. ‘Thunderhead’

Синоними за врсту: Pinus thunbergiana Franco, Pinus massoniana Siebold & Zucc., Pinus sylvestris Thunb.

Јапански црни бор је блиска врста нашим најчешћим боровима (бијели, црни, кривуљ). На корејском га зову gomsol, hēisōng на кинеском, и kuromatsu на јапанском.

Црни борови могу достићи висину од 40 m, али ријетко достижу ову величину изван свог природног ареала, тек до 15 m. Кора је сива на младом дрвећу и малим гранама, прелази у црну; на већим гранама и деблу дебља, постаје прилично чврста на старијим стаблима. Четине долазе по двије, са бијелим рукавцем при дну, дугачке 7–12 cm. Женске шишарке су 4–7 cm дужине, љуспасте, са малим тачкама на апофизама, сазријева двије године. Мушке шишарке су дугачке 1–2 cm, долазе у скупинама по 12–20 на врховима прољећног избојка. 

Ареал врсте: Јапан и Јужна Кореја.

Екологија: Расте на пјешчаним динама уз источне обале јапанских острва.

Гајење: То је широко прилагођена биљка са атрактивним тамнозеленим лишћем. Успијева у лаганој добро дренираној пјешчаној или шљунковити иловачи. Не воли слабо дренирана мочварна тла. Успостављене биљке толеришу сушу и морску изложеност. Почиње да рађа шишарке још млад. Дрвеће успијева у Европи, али не расте много и вјероватно неће бити дуговјечно. Млада стабла расту око 50 cm годишње, али то ускоро престаје, и висински прираст старијих стабла у просјеку пада на мање од 30 cm годишње. Биљке се снажно размножавају, самооплодно семе обично слабо расте. Слободно хибридизирају са другим припадницима овог рода. Ова врста хибридизује у дивљини са P. densiflora. Секрети четина инхибирају клијање сјемена, чиме се смањује количина биљака које могу да расту испод дрвећа. Биљке овог рода су посебно осјетљиве на армиларију.

Примјерци у Бања Луци досад је нађен само (2013.08.02.) у кругу бившег Чајевца, пар у лонцима, који се не склања зими. Након 10 година достигли су висину од 3 m.

Текст: Југослав Брујић