Већина држава о којима смо писали су приморске, али из угла вексилологије и географије за наредне три можемо рећи да су морске.

Слободно се опустите, замислите да сте на плажи и да слушате таласе… А за хлад и чоколадицу од кокоса побринућемо се ми, јер вас водимо у државе на чијим заставама се налазе ‒ палме!

Хаити

Република Хаити се налази на западном дијелу острва Хаити или Хиспањола, које дијели са Доминиканском Републиком и које припада Великим Антилима. Трећа је по површини карипска држава и најнасељенија од карипских нација.

На плаво-црвеној застави Хаитија налази се државни грб, а у средишту грба, са бујном розетом на врху, усправо стоји висока краљевска палма као симбол снаге, са фригијском капом на врху, која је симбол слободе.

• 

• 

• 

Краљевска палма (Roystonea regia (Kunth) O.F.Cook), коју поред Хаићана националним дрветом сматрају и Кубанци и Флориђани, позната је по јаком дрвету које се користи у грађевинарству.

Ово дрво нарасте до 30 m у висину и до 50 cm пречника. Глатког је дебла и у розети има око 15 перасто дијељених листова дужине до 4 m. Цвјетови су скупљени у цвасти, а плодови су ситни, сфероидни до елипсоидни, најприје зелени, а касније тамни.

• 

• 

• 

• 

Нарочит значај за Хаићане ово дрво добија у ослободилачкој борби против колонизатора Француза. Некад су сви градови на Хаитију имали централни трг, гдје је била канцеларија градоначелника, а уз њу је увијек стајала краљевска палма као дрво слободе.

Међутим, иако Устав Хаитија обавезује грађане да поштују национални амблем, сваким даном све више палми нестаје.

Хаићани краљевску палму користе у разне сврхе, од економске преко вјерске до употребе у исхрани. Као храна се користи „срце палме”, које се сматра храном високог квалитета у многим карипским земљама.

Такође, пошто је више од 80% становника Хаитија римокатоличке вјере, а постоји обичај дијељења палминог лишћа у цркви на Цвјетну недјељу, многи Хаићани уживају у вјерском обичају сјече националног дрвета сваке године. 

Зар нас то не подсјећа на бадњак?

А са обзиром на чињеницу да су шуме Хаитија десетковане нерегуисаном сјечом и да је крчење шума толико озбиљно да се граница између Хаитија и Доминиканске Републике види чак из свемира, треба паметно да бирамо бадњак, да не би наше храстове шуме доживјеле слично…

Поред краљевске палме, у Хаитију расте још много занимљивих и ријетких дрвенастих врста.

Најрјеђа врста је убједљиво Magnolia emarginata Urb. & Ekman, ендем Хаитија, која није виђена од 1925. године, све док тим за заштиту природе на сјеверу земље није пронашао неколико појединачних стабла 2022. године.

Такође, скоро једнако риједак ендем је палма Attalea crassispatha (Mart.) Burret, која расте у удаљеним областима јужног Хаитија и назива се најрјеђом палмом у Америци. Сматра се да је у дивљини ове острвске државе остало мање од 30 стабала. Док је њена судбина на родном Хаитију неизвјесна, тропска ботаничка башта Fairchild на Флориди ради на очувању ове ријетке палме.

На Хаитију расте и врста Hippomane mancinella L., најопасније дрво на свијету, познато као „дрво смрти”. Опасним га чини млијечни сок који чак и разблажен у води изазива озбиљне пликове на људској кожи. Стога, стајање под овим дрветом током кише може бити кобно, а опасно је чак и удисати ваздух у његовој близини. Плод овог дрвета изгледа и мирише као јабука, али једење овог воћа може бити смртоносно.

• 

• 

Сад идемо на други крај планете… 🌍🌎🌏  

Фиџи

Република Фиџи је острвска држава у Океанији у југозападном Пацифику. То је архипелаг од 332 острва и 522 острваца и хридова. Насељено је 110 острва, а најчешћа занимања Фиџијаца су туризам, риболов и производња шећера од шећерне трске. За разлику од Хаитија, који се сматра једном од најсиромашнијих земаља свијета, привреда Фиџија је једна од боље развијених у Пацифику.

На државној застави се налази застава Уједињеног Краљевства и грб Фиџија, а један од симбола са штита грба је кокосова палма.

Кокосова палма или кокосово дрво (Cocos nucifera L.) је једна од најпознатијих и најкориснијих врста палми на свијету и то је природно најраспрострањенија воћна биљка на Земљи. Ово тропско „дрво живота” може да вас храни, лијечи и штити, па, како кажу: ако се икад нађете на пустом острву, све што вам треба је једна кокосова палма!

У дивљини може да живи до 100 година и веома је отпорна. Може да поднесе пјесковито и слано земљиште, екстремне температуре, јаке вјетрове и урагане.

Хабитусом подсјећа на краљевску палму, глатког је дебла и перасто дијељених листова, али има бујнију розету. Цваст је грозд, а плод је коштуница, па је ботанички неисправно рећи „кокосов орах”, како се у народу често каже.

• 

• 

Користи од кокосове палме су бескрајне: извор је хране и пића, уље и млијеко се користе у козметици, користи се у народној медицини и у вјерским обичајима, од листова се праве кровови и плету се корпе, простирке и шешири, од влакана из љуске плода се праве ужади, метле и вреће, од љуски се праве посуде, дрво се користи у грађевинарству.

Међутим, према урбаној легенди, годишње више смртних случајева проузрокује пад плода кокоса него напад ајкуле!

Осим заставе Фиџија, још једну заставу краси кокосова палма. Сасвим логично, ријеч је о Кокосовим Острвима.

Кокосова Острва

То је мала група од 27 острва у Индијском океану и припада Аустралији. Површине су само 14,2 km² и имају око 600 становника. Називају се и Килинговим Острвима, по истраживачу који их је открио.

Састоје се од два атола: Сјеверни Килинг, мало острво које је под строгом заштитом природе од 1986. године, и Јужни Килинг са укупно 26 острва. Већина шума на јужном атолу замјењена је плантажама кокосових палми, али вегетација на острву Сјеверни Килинг је прилично нетакнута. Главно острво и тзв. главни град је Западно острво, а највиша тачка Кокосових Острва је висока девет метара.

Текст: Јована Моравац