Посљедња станица

Стигли смо до крајње дестинације на дендро-вексилолошком путовању кроз земље на чијим заставама се налазе дрвенасте врсте. Посљедња прича посвећена је једној ендемској четинарској суптропској врсти, која припада роду араукарија (лат. Araucaria), а налази се на застави Острва Норфолк. Сасвим очекивано, ријеч је о норфолшкој араукарији, латинског назива Araucaria heterophylla (син. Araucaria excelsa, енгл. Norfolk Island Pine).

Положај Острва Норфолк

Острво Норфолк је вулканског поријекла, припада Аустралији, а налази се на југозападу Тихог океана, између Новог Зеланда и Нове Каледоније. Европљанима га је открио капетан Џејмс Кук 1774. године, након чега је постало британска кажњеничка колонија. Површина острва је 34,6 km2, дужина обале је 32 km, а највиши врх је на 319 m надморске висине.

Поред норфолшке араукарије троугластог хабитуса, која је национални симбол острва, заставу Острва Норфолк краси и зелена боја, која представља богату вегетацију острва.

Застава Острва Норфолк

Род Araucaria садржи 20 врста и припада породици Araucariaceae, која је добила назив по Арауканцима, групи индијанских племена која живе у Чилеу и Аргентини. Осим у Јужној Америци, араукарије се јављају широм јужног Пацифика, а нарочито у Новој Каледонији, гдје живи чак 13 врста овог рода. Типичан је род четинара јужне хемисфере, као и друга два рода из исте породице (Agathis и Wollemia).

Araucaria heterophylla је спорорастући четинар, који на природном станишту достиже висине од 70 m, а као лончаница нарасте до 1,5 m висине. Ову врсту карактерише врло право дебло читавог живота, упркос јаким вјетровма који дувају са океана. Такође, гране су правилно распоређене у пршљеновима. Правилна грађа и троугласти хабитус су нарочито уочљиви код млађих стабала, а у старости је симетричност мање изражена.

Хабитус младих јединки

Листови младих једники су мекани и закривљени, дуги 1-1,5 cm и дебели око 1 mm, а код старијих једники су примјетно краћи и дебљи. Отуда поријекло имена, које указује на различитост листова (heterophylla).

Лист

Цвјетови су једнополни, а врста углавном дводома. Мушке цвасти (стробиле) су издужене и жуте, а женске су округласте, пречника до 12 cm. Јављају се сваке 3-4 године, у септембру (јужна хемисфера).

Мушке цвасти
Женске цвасти

Шишарке сазријевају годину и по дана (зреле су у априлу), након чега се распадају. Сјеме је јестиво, дуго до 3 cm, окриљено широким крилима.

Шишарка и сјеменке

Иако Araucaria heterophylla од природе расте само на Острву Норфолк, успјешно се узгаја широм планете, због свог егзотичног изгледа и широке климатске прилагодљивости. Позната је собна биљка, а многи је користе и као новогодишње дрвце, због сличности са јелом.

Araucaria heterophylla као лончаница

Највише јој пријају влажна суптропска (океанска), медитеранска и умјерено-континентална клима. Међутим, краткорочно може да поднесе и врућину и хладноћу, па се најсјевернијом јединком која живи на отвореном сматра једно младо стабло на југозападу Ирске. Док год има довољно воде, ова врста има висок праг толеранције на со, вјетар и пијесак, због чега је добар избор за садњу на обалама.

У домовини, на Острву Норфолк, гради нестварне пејзаже…

Међутим, изворне састојине врсте Araucaria heterophylla, ионако природно ограничене, знатно су смањене од времена капетана Кука. Пољопривреда, лоше газдовање и увођење инвазивних врста значајно су смањили првобитне популације. Најважније преостале популације, остаци некадашње суптропске кишне шуме изграђене од ове и других ендемских врста, чувају се у Националном парку острва Норфолк, a IUCN ову врсту класификује као рањиву (VU).

Импозантан примјерак норфолшке араукарије из прошлости (обима 11,28 m на 1,5 m од земље)

Araucaria heterophylla није једини ендем овог острва. Напротив, од 174 аутохтоне биљке на острву, чак 51 су ендемске врсте, а најмање 18 њих су ријетке или угрожене. Поред норфолшке араукарије најпознатији ендеми Острва Норфолк су палма Rhopalostylis baueri и дрвенасте папрати Sphaeropteris excelsa (вјероватно највећа папрат на свијету) и Alsophila australis.

Висок степен ендемичности је карактеристичан и за фауну овог острва. На њему живи око 40 ендемских врста пужева. Многе ендемске врсте птица су изумрле због крчења прашума и интродукције појединих врста сисара. На примјер, неке од изумрлих врста су Nestor productus и Hemiphaga novaeseelandiae spadicea, а међу тренутно угроженим су Ninox novaeseelandiae undulata и Cyanoramphus cookii.

Острво Норфолк и сусједно мање острво Непин су IBA подручје (Important Bird Area). Такође, оближње острво Филип је посебно IBA подручје.

Papilio amynthor је ендемска врста лептира на овом острву, једина аутохтона врста сисара на острву је слијепи миш Chalinolobus gouldii, а око острва се могу видјети и бројне врсте китова.

Драги читаоци, толико о Дрвећу и заставама. Полако и са уживањем обрадисмо и посљедњу тему из ове рубрике. Хвала на посвећеном времену, читамо се неком другом приликом!

Текст: Јована Моравац

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *