Кошута (Fritillaria meleagris L.) је једна од наших најљепших прољетница. У рано прољеће из луковице израста танка стабљика која на врху носи обично само један цвијет. На стабљици се налази неколико наизмјенично пореданих дугих и уских листова. Цвјетови су грађом типични за породицу љиљана (Liliaceae) којој врста и припада. Боја цвијета је црвено-смеђа до пурпурна. Латице су прошаране пјегама. Цвјетови су крупни и повијени.

Врста насељава влажне ливаде, шикаре и шуме равничарских крајева који су у прошлости у Босни и Херцеговини били под снажним антропогеним утицајем. Веома је осјетљива на промјене у водном режиму. Превођењем шума и ливада у оранице губе се станишта која ова врста насељава. Због своје изузетне љепоте често се ове биљке беру. На тај начин се популацијама онемогућава размножавање па се тако смањују и доводе у опасност од нестајања. Fritillaria meleagris је угрожена у многим дијеловима Европе док је у неким потуно ишчезла.

 Још је давне 1874. у свом путопису Фрањо Јукић пролазећи кроз Лијевче поље оставио писани траг прилика тог времена и простора: “Колико год описивао све ће љепше остати. Равница једна преплеменита, а посред пружила се шума Савски Луг од Саве име носећи. Једна гора од 6 сати раширила се је у даљину у којој ријетко је видјети друго дрво већ сами храст у небо гране ширећи. Кроз њега пролазећ могао сам све од жалости плакати гледајући како је мало и велико устало да га утамани. Једни дуге на хиљаде сијеку; други за лађе и бродове, трећи за ватру, продавајући преко Саве у Славонију. Чобани, којим нико не забрањује, од беспослице посијеку највећи храст, другога насијеку па се осуши. Највише, пако, населило се у том лугу неколико кућа, па пали храстове и цијелу шуму да може орати и сијати. Чак из Француске и Енглеске трговци овдје за бродове сијеку храстове које они изаберу, ал бојати се да неће задуго!”

У ових неколико редова описан је почетак великог обешумљавања Лијевча. Протјеривање шума са вијековних огњишта је био сигуран начин за добијање плодног земљишта. Раван, обешумљен терен и непосредна близина тада бројних водотока приморале су људе да изграде прве канале и насипе. То су биле прве у низу великих промјена које су захватиле овај крај.

Отмар Рајсер, ходајући равничарским крајевима Босне прије више од стотину година на једној ливади код Градишке запази нешто интересанто. Иако је био орнитолог ипак му пажњу привуче једна биљка. То је била Fritillaria meleagris, у Лијевчу позната као кошута. Вјероватно је и сам остао у чуду као и многи други прије а и послије њега када је први пут у рано прољеће угледао ову помало нестварну биљку. Тако је настао први и доскора једини писани траг за ову врсту у Босни и Херцеговини.

Најинтензивније промјене у вегетацији Лијевча настале су средином двадесетог вијека када се започело са масовним превођењем ливада и шума у оранице. То је директно утицало на нестанак многих популација кошуте (Fritillaria meleagris) које су једноставно преоране.

Седамдесетих година прошлог вијека због потребе да се регулишу количине воде у пољопривредном земљишта изграђени су системи канала и насипа. То је за резултат имало значајно исушивање земљишта и заустављање плављења ливада и шума на којим је кошута расла. У том периоду је почело још једно велико изумирање кошуте у Лијевчу. Земљиште преосталих лужњакових шумама и влажних ливадама због промјене у нивоу подземне воде и режиму плављења постаје пресуво те ова биљка постепено али у потпуности нестаје са станишта захваћених промјенама. Доказ о томе су бројна сјећања на мјеста на којим је кошута расла прије изградње система канала и насипа а на којим сада није установљена.

Данас у Лијевчу доминирају оранице. Понегдје се сретну очувани лужњакови гајеви као сјене некад моћне шуме тог простора. Нова времена су довела до тога да преостала ливадска станишта кошуте зарастају. Док се изглед Лијевча поља кроз протеклих тристо година динамично измијенио, људска нарав је остала иста или бар слична. Кошуту због љепоте немилосрдно беру и уништавају.

Много је то упорна биљка. Сваког прољећа већ стотинама година у Лијевчу пробију се кроз храстов листинца пркосни цјетови. Популације кошуте су малобројне и на рубу да ишчезну. Заoстале су понедгје као реликт из времена владавине моћног лужњаковог царста.

Текст: Кољанин Драган