Одабрали смо двије медитеранске врсте и једну уочену природну форму из шуме на Старчевици. Ниједна од ових својта није раније помињана у дендрофлори Града.

Lonicera etrusca Santi – етрушћанска заплетина, етрушћанска козокрвина

Синоними: Lonicera celtiberica Pau, L. cyrenaica Viv., L. dimorpha Tausch, L. glabra (Lowe) Pau, L. etrusca var. glabra Lowe, L. raeseri Heldr. ex Boiss., L. roeseri Heldr. ex Nyman, L. viscidula Boiss., Caprifolium etruscum (Santi) Schult.

До 2(6)m дугачка листопадна пењачица. Листови су наспрамни, јајасти, дуги неколико центиметара. Цвјетови су мирисне вршне, густе гроње са паровима спојених листова у основи. Сваки цвијет има издужени цјевасти вјенчић дуг до 5 cm, подијељен на две усне, свијетло жуте до блиједо црвенкасто-ружичасте боје. Из уста цвијета вире прашници и тучак. Цвјета од априла до јуна. Плод је јаркоцрвена заобљена бобица. Шири се ендозоохоријом (птицама, орнитохорно), просјечно 400–1500 m далеко.

• 

• 

• 

Расте на сувим, благо киселим до неутралним, мезотрофним земљиштима. Врста је полусјене. Захтијева топла станишта. Карактеристична је врста термофилних храстових и других шума јужне Европе и супрамедитеранског појаса Медитерана, Мале Азије и Блиског истока, као и макаронезијских зимзелених лаурисилва. Код нас је честа у субмедитеранским листопадним шумама, обично медунца и бјелограбића, али је редовна и у макији.

Гајена је врста, негдје и подивљала (у Британији и пацифичкој обали С. Америке). Поред типа гаје се и сорте: ‘Donald Waterer‘ и ‘Superba‘.

У Бањој Луци  смо је прво примјетили (прије рата) у жардињери десно од улаза у Гинеколошко-акушерску клинику на Паприковцу. То је већ стâра скупина. До прије 10 година био је изузетно виталан. Други примјерак налази се у врту Боже Радмана, на Росуљама (ул. др Младена Стојановића 117).

Врста очигледно може да се добро уклопи у климу Бања Луке. Заслужује веће присуство.

Rhamnus alaternus L. – тршљика, тришљака, трисјака

Синоними: Rhamnus clusii Willd., Rhamnus coriacea Buch, Rhamnus alaternus subsp. munyozgarmendiae Rivas Mart. & J. M. Pizarro, Alaternus glabra Mill. Описана је и жалосна подврста: Rhamnus alaternus subsp. pendula (Pamp.) Jafri (= Rhamnus pendula Pamp.).

• 

• 

• 

То је зимзелени жбун или малено стабло без трнова, које нарасте 1 до 5 (–10) m висине, округласте или широке крошње. Дебла имају црвенкасту и црвенкастосмеђе кору. Избојци длакави, обично љубичасти, угласти. Листови наизмјенични, понекад скоро насупротни, , елиптични или објајасти, дугачки 2–6 cm, кожасти, сјајно зелени одозго, жућкастозелени одоздо; ивице оштро назубљене; голи су с обе стране, изузев пазуха абаксијалних нерава; секундарне вене у (3–)4–5 парова, базални пар се разилази много оштрије од дисталних парова. Цвјетови су пазушни, жутозелени, малени, неугодног мириса и неугледни, једнополни или рјеђе двополни. Цвјетају од фебруара до априла. Плодови су сјајне црвено-браонкасте коштунице (тамне до црне када сазрију) од око 3–4 mm, са 2 до 4 сјеменке.

Ова врста је широко распрострањена у термофилним зимзеленим гаризима и макијама медитеранских региона.

Узгаја се и ван ареала. У Аустралији и Калифорнији је инвазивна врста. Поред типа врсте, користе се и култивари ‘Argenteovariegata‘ и ‘John Edwards‘. Гаји се као живица.

За разлику од других медитеранаца (рузмарина, жалфије, лаванде, лемприке), ова врста до сада није се сретала у континенталним градовима. Зато је стабло уочено прошле године, у блоковском зеленилу Гундулићеве улице, било велико изненађење. Изгледа врло лијепо и маркантно као солитер. С обзиром на досадашње благе зиме, ово је и даље отворен, јавни експеримент.

Cornus mas f. variegata – шарендрен

Синоними за врсту: Cornus erythrocarpa St.-Lag., C. flava Steud., C. homerica Bubani, C. mascula L., C. nudiflora Dumort., C. praecox Stokes, C. vernalis Salisb., Eukrania mascula (L.) Merr.

Велики листопадни жбун или мало дрво које расте до 5–12 m висине, са тамносмеђим гранама и зеленкастим гранчицама. Листови су наспрамни, дуги 4–10 cm и широки 2–4 cm, јајоликог до дугуљастог облика и цијелог руба. Цвјетови су мали (5-10 mm у пречнику), са четири жуте латице, формиране у гроздовима од 10-25 заједно у касну зиму (фебруар – март), много прије листова. Плод је дугуљаста црвена коштуница дужине 2 cm и пречника 1,5 cm, која садржи једну сјеменку.

Описане су унутар врсте својте другачијег хабитуса: f. conica Jovan.; друкчијег облика листова: Cornus mas var. oblongifolia Jovan.; другачијих плодова: f. macrocarpa Dippel (крупни крушколики плодови), f. microcarpa Sanadze, f. oxycarpa Jovan., f. pyriformis Sanadze, f. albocarpa C.K.Schneid., f. alba (Weston) Rehder (бијели плодови), f. aurea C.K.Schneid., f. andrzejowskii Wierdak.

Од култивара су познати: ‘Aurea‘ (жуто лишће и цвијеће, црвени плодови), ‘Golden Glory’ (обилни жути цвјетови, сјајне црвене коштунице), ‘Variegata‘ (разнобојни листови, бијелог руба, сјајни црвени плодови), ‘Nana’ дебељушкасти и патуљастог раста, ‘Elegantissima’ са листовима жутим или ружичастим по рубу.

Драган Кољанин и ја смо уочили два примјерка шареног лишћа уз стазу по гребену Старчевице који се пружа сјевероисточно, према Церу (30.маја 2022). На зиму смо отишли до њих и узели један. Коријен је оба примјерка био неколико метара дугачак, углављен у уску зону између лапоровитих слојева флиша. Пресадили смо га у двориште моје куће, и током ове године се веома лијепо почео гранати, чувајући тробојне листове: тамнозелена+бијела+жућкастозелена боја. По изгледу је најближи сорти ‘Variegata‘, али се овдје ради о природној форми, па смо је именовали као f. variegata. Иако је нисмо пронашли у литератури, вјероватно је постајала нека слична или иста, као база за стварање истоименог култивара.

Текст: Југослав Брујућ