Одабрали смо двије медитеранске врсте и једну уочену природну форму из шуме на Старчевици. Ниједна од ових својта није раније помињана у дендрофлори Града.

Lonicera etrusca Santi – етрушћанска заплетина, етрушћанска козокрвина

Синоними: Lonicera celtiberica Pau, L. cyrenaica Viv., L. dimorpha Tausch, L. glabra (Lowe) Pau, L. etrusca var. glabra Lowe, L. raeseri Heldr. ex Boiss., L. roeseri Heldr. ex Nyman, L. viscidula Boiss., Caprifolium etruscum (Santi) Schult.

До 2(6)m дугачка листопадна пењачица. Листови су наспрамни, јајасти, дуги неколико центиметара. Цвјетови су мирисне вршне, густе гроње са паровима спојених листова у основи. Сваки цвијет има издужени цјевасти вјенчић дуг до 5 cm, подијељен на две усне, свијетло жуте до блиједо црвенкасто-ружичасте боје. Из уста цвијета вире прашници и тучак. Цвјета од априла до јуна. Плод је јаркоцрвена заобљена бобица. Шири се ендозоохоријом (птицама, орнитохорно), просјечно 400–1500 m далеко.

• 

• 

• 

Расте на сувим, благо киселим до неутралним, мезотрофним земљиштима. Врста је полусјене. Захтијева топла станишта. Карактеристична је врста термофилних храстових и других шума јужне Европе и супрамедитеранског појаса Медитерана, Мале Азије и Блиског истока, као и макаронезијских зимзелених лаурисилва. Код нас је честа у субмедитеранским листопадним шумама, обично медунца и бјелограбића, али је редовна и у макији.

Гајена је врста, негдје и подивљала (у Британији и пацифичкој обали С. Америке). Поред типа гаје се и сорте: ‘Donald Waterer‘ и ‘Superba‘.

У Бањој Луци  смо је прво примјетили (прије рата) у жардињери десно од улаза у Гинеколошко-акушерску клинику на Паприковцу. То је већ стâра скупина. До прије 10 година био је изузетно виталан. Други примјерак налази се у врту Боже Радмана, на Росуљама (ул. др Младена Стојановића 117).

Врста очигледно може да се добро уклопи у климу Бања Луке. Заслужује веће присуство.

Rhamnus alaternus L. – тршљика, тришљака, трисјака

Синоними: Rhamnus clusii Willd., Rhamnus coriacea Buch, Rhamnus alaternus subsp. munyozgarmendiae Rivas Mart. & J. M. Pizarro, Alaternus glabra Mill. Описана је и жалосна подврста: Rhamnus alaternus subsp. pendula (Pamp.) Jafri (= Rhamnus pendula Pamp.).

• 

• 

• 

То је зимзелени жбун или малено стабло без трнова, које нарасте 1 до 5 (–10) m висине, округласте или широке крошње. Дебла имају црвенкасту и црвенкастосмеђе кору. Избојци длакави, обично љубичасти, угласти. Листови наизмјенични, понекад скоро насупротни, , елиптични или објајасти, дугачки 2–6 cm, кожасти, сјајно зелени одозго, жућкастозелени одоздо; ивице оштро назубљене; голи су с обе стране, изузев пазуха абаксијалних нерава; секундарне вене у (3–)4–5 парова, базални пар се разилази много оштрије од дисталних парова. Цвјетови су пазушни, жутозелени, малени, неугодног мириса и неугледни, једнополни или рјеђе двополни. Цвјетају од фебруара до априла. Плодови су сјајне црвено-браонкасте коштунице (тамне до црне када сазрију) од око 3–4 mm, са 2 до 4 сјеменке.

Ова врста је широко распрострањена у термофилним зимзеленим гаризима и макијама медитеранских региона.

Узгаја се и ван ареала. У Аустралији и Калифорнији је инвазивна врста. Поред типа врсте, користе се и култивари ‘Argenteovariegata‘ и ‘John Edwards‘. Гаји се као живица.

За разлику од других медитеранаца (рузмарина, жалфије, лаванде, лемприке), ова врста до сада није се сретала у континенталним градовима. Зато је стабло уочено прошле године, у блоковском зеленилу Гундулићеве улице, било велико изненађење. Изгледа врло лијепо и маркантно као солитер. С обзиром на досадашње благе зиме, ово је и даље отворен, јавни експеримент.

Cornus sanguinea f. variegata (Weston) Schelle – шарени свиб

Синоними за врсту: Cornus citrifolia Wahlenb., Cornus latifolia Bray, Cornus sylvestris Bubani; Swida sanguinea (L.) Opiz,Thelycrania sanguinea (L.) Fourr.

Велики листопадни жбун до 5 m висине. Код старијих жбунова кора је смеђа, густо уздужно и попречно испуцала. Коријен је добро развијен, али плитак, површински. Избојци су танки, на страни изложеној сунцу су црвени, а у сјени су љубичастозелени. За разлику од дрена, код свиба нема јасне разлике између цвијетних и лисних пупољака. Листови су наспрамни, дуги 4–10 cm и широки 3–6 cm. Основа је заобљена, а врх кратко зашиљен. Обод листа је цијел, понекад таласаст. Цвјетови су мали са четири бијеле латице, у терминалним штитовима широким 4-8 cm. Јављају се послије листова. Плод је округла црна коштуница пречника 5-6 mm.

Код нас је свиб аутохтона, распрострањена врста која се појављује у разним храстовим шумама од хигрофилних (лужњакових) преко мезофилних (китњака и граба) до ксерофилних (цера и сладуна). Мезофилнији је од дрена, мезотрофан, полусциофилан, мезотерман. Има добру изданачку способност.

Описане су поред типа врсте још 4 подврсте (australis, cilicica, czerniaewii, hungarica) својте пршљенастог гранања: f. verticillata Bolzon; друкчије боје избојака: var. atrosanguinea V.Gibbs, f. mietzschii Schwer; друкчијег облика листова: Cornus sanguinea f. lancifolia Kárpáti, f. suborbiculata Kárpáti; другачије боје листова: f. atrosanguinea (V.Gibbs) Rehder, f. viridissima (Dieck) Schelle и f. variegata (Weston) Schelle (1903); ова посљедња је много раније описана као var. variegata Weston (1770).

Од култивара су познати углавном они необичних зимских избојака: Cornus sanguinea ‘Anny’s Color Dream’ (), ‘Anny’s Winter Orange’ (наранџастоцрвених), ‘Beteramsii’ (јарко црвених), ‘Magic Flame’ (наранџастожути са јарко црвеним врховима), ‘Midwinter Flame’ (жућкастих, према врху румених), ‘Mietzschii’, ‘Ministar’ (црвених), ‘Sifa’ (јарко наранџастих) и ‘Wisley Form’ (сјајноцрвених); затим они обојених листова ‘Green Light’ (жућкастозелених), ‘New Green’ (дубоко зелених), ‘Variegata’ (зелени, са бијелим и кремасто жутим мрљама по ивицама).

Драган Кољанин и ја смо уочили два примјерка свиба шареног лишћа уз стазу по гребену Старчевице који се пружа сјевероисточно, према Церу (30.маја 2022). Прије зиме смо отишли до њих и узели један. Коријен оба примјерка је био неколико метара дугачак, углављен у уску зону између лапоровитих слојева флиша. Пресадили смо га у двориште моје куће, и током ове године се веома лијепо почео гранати, чувајући тробојне листове: тамнозелена+бијела+жућкастозелена боја. По изгледу је најближи сорти ‘Variegata‘, односно природној форми – f. variegata.

Текст: Југослав Брујућ