Овом приликом започињемо нову рубрику која ће се бавити вртовима, а помало и њиховим оснивачима, чији је ентузијазам изњедрио праве мале ризнице вриједне дивљења. Први у низу чланака из ове рубрике бави се вртом Раје Николића.

Овај врт помиње студент шумарства Шилић Чедомил у свом тада награђеном дипломском раду (1963), који је убрзо коригован од стране ментора и уредника, академика Павла Фукарека, потом и публикован (1964). Шилић је првог инжињера шумарства у БиХ – Рају Николића, упознао током средње шумарске школе (1951-1954), коју је те три године похађао у Бањој Луци, али која се вратила 1954. у Илиџу. Једна мала дигресија: исту школу у Бањој Луци, и исти Шумарски факултет у Сарајеву, тада је ишао такође велики стручњак и оснивач Арбор Магне – Јован Травар! Обојицу је дендрологијом и екологијом заразио исти професор – Хрвоје Ковачевић, што су радо истицали.

 О Раји Николићу писао сам у малом чланку (2001). Раја је шумарски факултет завршио у Бечу, 1927. Када сам на студију сазнао за Шилићев рад о Бањој Луци, Раја је већ био у пензији. Захваљујући Шилићевом раду сам дакле и сазнао за најстаријег колегу у свом граду. И, годину дана послије – срео сам га! Баш код његове куће у улици Саве Мркаља, на којој је, како је то тада у АУ-монархији био обичај, угравирана година градње: 1904. Тачније, док сам посматрао врт о којем сам читао, он ме громко с леђа упита:

„Дивите се мом врту?“

„О, па то сте ви, Раја? Да, ето – дивим се вашем врту.“

„Све сам то сам садио, и уживао.“

„Знам, чича Рајо, читао сам о том“

„Слушајте: немојте остарити! Никако, никада – немојте остарити! Ево, ја имам 102 године и – нисам стар.“

Можда дјелују ове ријечи као стереотип, али мени: појава чиче, који их изговара, стојећи на тротоару исред мене, на својим ногама – није нимало била стереотип.

„Добро, Рајо, ето – нећу остарити!“

Ово је био изговор за многе глупости које сам радио послије, па и сада радим; обећао сам колеги…

Шилић је (1963) забиљежио 4 својте у Рајином врту:

Abies alba – јела, 2 стабла, висине 6-7m, пречника 7-10cm;

Picea abies – смрча, више стабала;

Picea omorika – оморика, 80 клијанаца у септембру 1961, од сјеменки добијених из Вишеграда. Могуће је да су неки од њих и сад жива стабла, у сваком случају као најстарија стабла те наше националне врсте у Бањој Луци.

Acer pseudoplatanus var. purpureum – црвени горски јавор, неколико садница поријеклом из околних природних шума.

Забиљежио сам у овом врту сљедеће врсте: Larix decidua, Picea sitchensis, Pinus nigra ssp. austriaca, Pinus peuce, Pinus sylvestris, Thuja occidentalis, Platycladus orientalis, Thuja plicata, Berberis julianae, Berberis thunbergii ‘Atropurpurea’, Carpinus betulus, Chaenomeles japonica, Cornus mas, Cornus sanguinea, Cotoneaster salicifolia ‘Floccosa’, Cydonia oblonga, Hedera helix, Ilex aquifolium, Koelreuteria paniculata, Laurocerasus officinalis var. schipkaeensis, Maclura aurantiaca, Ruscus aculeatus, Sambucus nigra, Skimmia japonica, Syringa vulgaris и Tamarix tetrandra.

Данас је мало остало од некадашњег Рајиног врта. У дворишту је никла читава зграда, а маклура испред и кострика на улазу, сађени руком Рајином, свједоче о врту који је био узоран за Бању Луку.

Литература:

Брујић Југослав (2001): О једном старом шумару. Часопис „Шуме“.

Брујић Југослав (2013): Јован Травар – In memoriam. Гласник Шум. Фак. Бања Лука 18:103-104-

Шилић Чедомил (1963): Прилог познавању несамоникле дендрофлоре једног од већих градова БиХ – Бања Лука. Дипл. Рад. Шум. Фак. Сарајево.

Шилић Чедомил (1964): Прилог познавању дендрофлоре Бање Луке и околине. Радови Шумарског факултета у Сарајеву 2: 5-84, Сарајево.

Шољан Д. и Абаџић С. (2007): Животни и радни пут Чедомила Шилића у поводу 70. обљетнице живота. Хрватска ријеч; Матица хрватска, Сарајево, волумен НС 30: 108–144.

Тринајстић I. (2007): Како сам упознао Чедомила Шилића? – аутобиографско-биографска и путописна сјећања. Хрватска мисао. Матица хрватска, Сарајево, волумен НС 30: 100–107.

Уредништво Шумарског листа, Загреб (2011): Ин Мемориам: Др сц. Чедомил Шилић − свестрани истраживач биљног свијета Балканског полуотока. Шумарски лист, 1-2: 88-89.

Текст: Југослав Брујић