Јединствену дендрозбирку у Бањој Луци формирао је мр Божо Радман (1923-2020).

Божо је био партизан, магистар пољопривреде, Југословен, ерудита и полиглота. Почетком 2. свијетског рата, усташке власти га стрпају у Црну Кућу, а брат му Милан погине у партизанима (по њему су назване улица и школа у Росуљама). Послије рата је отишао на студије пољопривредне механизације у Одесу, али га ту затекне резолуција Информбироа, па је факултет и магистратуру завршио у Загребу. Иначе је ујак једног од оснивача Арбор Магне – Бориса Марковића.

Божу сам тако и упознао, док је Борис студирао. Тада ми је одмах и детаљно показао с љубављу подизан врт у окућници старе приземнице на Малти. Послије сам доводио много студената и чланова АМ у Божин врт; сваки пут би он и сестра Ружица домаћински дочекали и с кафом испратили дендрологе.

Врт је подигнут у рупи, на мјесту некадашњег мајдана шљунка. Због тога, био је 2m нижи од околног терена (на сјеверном крају и сада је), и без површинских зона флувисола. Љубављу и знањем, Божо је од мајдана направио јединствен кутак у граду.

Сваки примјерак овдје посађен је једна прича. Понеке је Божо испричао, а неке детаље је допунио нећак му Борис. Као и сви прави вртлари, имао је жељу да у врту расте – све. Што наравно није могло на 2,5 дулумa плаца. Па ипак, усклађујући врсте и поштујући њихове потребе, врт је био веома богат, прије двије деценије. Узгајано је у њему скоро 100 врста. 

Добар дио, у складу са стручном провинијенцијом Боже, чиниле су воћне врсте. Заступљене су воћке: Cornus mas (уз сјеверни и западни руб), Diospyros lotus, Diospyros virginiana, Ficus carica, Juglans regia, Malus domestica, Pyrus communis и Sorbus domestica, већина са по 4-5 стабала. Нашло се простора и за жбунасте воћке – воћкице: Chaenomeles japonica ,Rosea’, Punica granatum и Rubus odoratus. Два рода Божо је посебно волио, па су лијеске и рибизле у његовом врту имале мале збирке, обје са ријетким хибридним својтама: Corylus avellana, Corylus colurna (бивше стабло код капије, у несталом дрвореду), Corylus maxima, Corylus maxima ,Atropurpurea’ и Corylus maxima x colurna (!, тзв. бијела лијеска); Ribes rubrum, Ribes nigrum x grossularia, Ribes grossularia и Ribes sanguineum. На скелама су се пружале воћне лозе: Actinidia arguta(!), Actinidia chinensis и Vitis vinifera var. sativa.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Воћне врсте из Божиног врта

Поред њих, значајан удио у врту су имале декоративне врсте. Било је ту хортикултурне класике, нпр. врсте дрвећа као Catalpa bignonioides, Maclura aurantiaca, Robinia pseudoacacia, Salix alba var. vitellina f. pendula, Hedera helix, али и рјеђих такса, као што је Gleditsia triacanthos var. inermis. Посебно треба истаћи изузетан примјерак четруна (Poncirus trifoliata) уз јужни зид врта, који је нашао мјеста и у Каталогу највећих стабала Републике Српске; Albizzia julibrissin и палма стоговача Washingtonia filifera су биле тек саднице. Украсни жбунови: Amygdalus triloba, Buxus sempervirens ,Arborescens’, Hydrangea arborescens, Laurocerasus officinalis и Weigela florida су присутни са по једним примјерком. Полужбунове Lavandula angustifolia, Santolina chamaecyparissus и Solanum pseudocapsicum Божо је овдје садио много прије него су постале честе и тривијалне као данас што су. Мирисне повијуше Lonicera caprifolium, Lonicera chinensis, Lonicera etrusca и јединствена за нас Lonicera sempervirens, уз стару добру лозицу Parthenocissus tricuspidata дале су Божином врту посебну чар. Врт без ружа – не бива; тако су се у овом врту нашле бројне својте, од којих смо забиљежили и детерминисали неколико: Rosa x alba, Rosa centifolia, Rosa x damascena, Rosa gallica, Rosa multiflora, Rosa  x polyantha, уз руже пењачице уз западни руб куће, које нисмо успјели одредити.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Декоративне врсте из Божиног врта

Композицијом парка ипак су доминирали четинари. Већим бројем стабала овдје су Picea abies, Abies nordmanniana, Cedrus atlantica, Picea omorika, Picea pungens, Cryptomeria japonica, Ginkgo biloba, Pinus mugo, а прате их Abies alba, Abies grandis, Cedrus deodara, Chamaecyparis lawsoniana, Larix decidua, Larix leptolepis, Pinus strobus, Pinus sylvestris, Pinus wallichiana, Pseudotsuga menziesii var. caesia, Sequoiadendron giganteum, Taxus baccata, Thuja occidentalis, Platycladus orientalis. Издвојили бисмо као вриједне Pinus pinaster и Taxodium distichum, али Божо је са одушевљењем показивао хибрид оморике и ситке (Picea omorika x sitschensis), добијен из чувене генетичке радионице Шумарског института Јастребарско код Загреба. Величином су се истицала стабла џиновска секвоје, тисе, те европског ариша.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Четинарске врсте из Божиног врта

Четврту групу чиниле су домаће лишћарске, шумске врсте, које је Божо доносио и уносио у врт. Поред дрена и оскоруше које смо већ поменули код воћки, овдје су се удомили: Betula pendula, Crataegus monogyna, Euonymus europaea, Fagus sylvatica (!), Ligustrum vulgare (живица), Quercus pubescens (поријеклом из Пореча), Salix alba и Tilia x vulgaris. Купина, Rubus canescens, није питала за дозволу.

Пету групу чиниле су бројне трајнице и сезонско цвијеће, које је попуњавало врт и давало му мирис и шмек. Забиљежили смо: Lupinus hartwegii, Melissa officinalis, Physalis alkekengi, Papaver, Tulipae.

• 

• 

• 

• 

• 

Трајнице из Божиног врта

ЛИТЕРАТУРА:

Божо Радман (1984): Плодност и уређење земљишта. НИРО Задругар Сарајево, 59 стр.

Југослав Брујић, Јован Травар, Миливој Иванковић, Павле Меселџија и Борис Марковић (2003). Каталог највећих стабала Републике Српске. ЈПШ „Српске шуме“.

Младен Карић, In memoriam – мр Божо Радман: До посљедњег даха посвећен науци и правди. 30.01.2021 22:16, Глас Српске

Наташа Телебак, Богатство биљног свијета у срцу Бањалуке. Српскаинфо у обиласку ботаничког врта Боже Радмана (95), 30. Јул 2018. 20:32, Српскаинфо

https://youtu.be/zjefVVZCgzo?si=GaNDT7wumqsz9p-w

Специјална награда, за допринос у очувању зеленила на подручју града Бањалука

Текст и фотографије је припремио Југослав Брујић.